Izložba „100 godina od obnove Njegoševe kapele“, čiji je autor Dušan Babac, otvorena je večeras u Kraljevskom dvoru u Beogradu. Ova značajna izložba obuhvata izbor retkih fotografija, portret-bistu Petra Drugog Petrovića Njegoša, spomen-medalju, kao i restauirani film koji je snimljen u čast obnove Njegoševe kapele na Lovćenu. Takođe, izložba prikazuje put kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije po Crnoj Gori i Jadranu.
Princ Aleksandar Karađorđević, koji je prisustvovao otvaranju izložbe, naglasio je da je Njegoševa kapela na Lovćenu sveto mesto počivanja velikog pesnika, filozofa i državnika, ali i simbol duhovne i nacionalne istrajnosti našeg naroda. On je istakao značaj Njegoša kao vladike i kneza Crne Gore, naglašavajući njegovu izuzetnu ulogu u oblikovanju sudbine nacije. Njegova poslednja želja, kako je rekao Karađorđević, bila je da bude sahranjen u kapeli koju je sam podigao na vrhu Lovćena, na mestu gde će ideali vere, slobode i nacionalnog dostojanstva zauvek biti objedinjeni.
Prema rečima princa Aleksandra, kapela je „osvećena Njegoševim životom i delom“ i predstavlja trajni svedok odanosti narodu kojem je Njegoš služio. Ovaj značajni događaj, koji obeležava stogodišnjicu obnove kapele, dolazi u vreme kada se sećamo Njegoševih doprinosa i njegovog nasleđa.
Dušan Babac, autor izložbe, objasnio je kako su pokroviteljstvo, vizija i lična posvećenost kralja Aleksandra Prvog omogućili obnovu kapele 1925. godine, 80 godina nakon što ju je Njegoš sagradio. On je dodao da su ključevi kapele, koji su izloženi pred publikom, mnogo više od materijalnog predmeta; oni predstavljaju jedini sačuvani originalni deo Njegoševe prvobitne kapele.
Babac je istakao simboliku ključeva, poredeći ih sa Hristosom koji je predao ključeve Carstva nebeskog Svetom Petru. Ovaj ključ sa Lovćena može se shvatiti kao ključ naše duhovne obnove. Izložba ima za cilj da sačuva uspomenu na taj veliki čin, ali i da prikaže kralja Aleksandra ne samo kao vladara, već kao čoveka duboke vere, kulture i ljubavi prema svom narodu i njegovim svetinjama.
Otvaranju izložbe prisustvovali su visoki crkveni velikodostojnici, predstavnici diplomatskog kora, kao i državnih i kulturnih institucija. Njegoš je kapelu na Lovćenu podigao kao spomen svom stricu i duhovnom i državnom prethodniku, Petru Prvom Petroviću, i u njoj je sahranjen po sopstvenoj želji. Kapela je pretrpela oštećenja tokom Prvog svetskog rata, a 1925. godine je obnovljena uz podršku kralja Aleksandra.
Nažalost, kapela na Lovćenu je srušena 1974. godine, kada je na njenom mestu podignut mermerni mauzolej. Ova izložba predstavlja ne samo sećanje na Njegoša i njegovu kapelu, već i pokušaj da se očuva sećanje na njegovu ostavštinu i duhovno nasleđe koje je ostavio svom narodu. Kroz retke fotografije, umetničke radove i istorijske artefakte, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa bogatom istorijom i značajem Njegoševe kapele, kao i da razmotre njenu ulogu u oblikovanju crnogorske nacije.
Izložba „100 godina od obnove Njegoševe kapele“ je prilika da se svi podsetimo na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i identiteta, kao i na doprinos pojedinaca poput Njegoša u oblikovanju naše istorije i tradicije. Ovaj događaj je dokaz da se sećanje na velike ličnosti i njihove dela ne smije zaboraviti, već treba negovati i prenositi na buduće generacije.
