Atina – Najmanje 18 migranata poginulo je pokušavajući da pređe Sredozemno more u gumenom čamcu, čije je potonule brod južno od ostrva Krit. Grčka obalska straža je potvrdila ovu tragediju, koja ponovo ukazuje na opasnosti s kojima se suočavaju oni koji beže od sukoba i siromaštva.
Polupotopljeno plovilo pronašao je turski trgovački brod koji je slučajno prolazio pored mesta nesreće. Dva preživela putnika su spašena, a operacija spasavanja se nastavlja u potrazi za eventualnim preživelima, izvestio je grčki javni servis ERT.
Tela poginulih migranata pronađena su unutar čamca. Pretpostavlja se da su umrli od hipotermije i gladi, pošto su bili izloženi lošem vremenu tokom dužeg perioda. Dvojica preživelih su izjavila da čamcem nije moglo da se upravlja zbog jakih vetrova i loših vremenskih uslova, te su se satima borili bez hrane i zaštite od hladnoće.
Informacije iz Obalske straže sugerišu da su tela 18 poginulih migranata bila na čamcu više od 24 sata pre nego što su pronađena. Ovaj incident naglašava ozbiljnost krize migracija u regionu, gde je Grčka postala ključna tačka ulaska za mnoge koji beže od nasilja i ekonomskih teškoća u svojim zemljama.
Grčka, kao članica Evropske unije, suočava se sa stalnim prilivom migranata iz različitih delova sveta, kao što su Bliski istok, Afrika i Azija. Mnogi od njih pokušavaju da pronađu sigurnost i bolji život, ali se suočavaju sa brojnim izazovima na putu, uključujući opasne plovidbe preko Sredozemnog mora.
Sredozemno more je poznato kao jedan od najopasnijih migracionih puteva na svetu. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), hiljade ljudi su izgubili život tokom pokušaja prelaska mora u potrazi za boljim životom. Samo u 2021. godini, više od 3.000 migranata je stradalo ili nestalo na ovom putu, dok je 2022. godina nastavila ovaj tragičan trend.
Pored opasnosti na moru, migranti se suočavaju i s brojnim preprekama na kopnu, uključujući stroge granične kontrole i nedostatak resursa. Mnogi su pogođeni siromaštvom, nasiljem i ratovima u svojim zemljama, što ih primorava da traže utočište u Evropi.
Nesreće poput ove na Kritu naglašavaju potrebu za hitnim delovanjem i međunarodnom saradnjom u rešavanju problema migracija. Organizacije za ljudska prava pozivaju vlade da preduzmu korake kako bi poboljšale bezbednost migranata i pružile humanitarnu pomoć onima koji su najugroženiji.
Takođe, važno je da se razviju strategije koje će adresirati uzroke migracija, a ne samo posledice. Obrazovanje, ekonomski razvoj i mirno rešavanje sukoba su ključni faktori koji mogu pomoći u smanjenju broja ljudi koji su primorani da napuste svoje domove.
U svetlu ove tragedije, važno je podsetiti se da su migranti često žrtve sistema koji ih ne štiti i da je ljudski život neprocenjiv. Svaka smrt na ovom putu je tragedija koja zahteva širu pažnju i akciju na globalnom nivou.
Dok se operacije spasavanja nastavljaju, svet se suočava s pitanjem: kako možemo zajedno raditi na stvaranju boljeg i sigurnijeg budućnosti za sve ljude, bez obzira na njihovo poreklo? Ova pitanja su od suštinske važnosti za sve nas, jer se svet suočava sa sve većim izazovima koji zahtevaju zajednički odgovor.
