Tužbeni zahtev nastavnice istorije Tatjane Stevanović je usvojen u celosti, a ona je dobila naknadu štete zbog pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova. Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom su roditelji maloletnog ubice, Kostin otac i majka, obavezani da joj isplate 6,9 miliona dinara, što je otprilike 59.000 evra. Ova presuda je značajna ne samo za Tatjanu, već i za celo društvo, jer se radi o jedinstvenom slučaju koji je duboko potresao javnost.
Advokat Tatjane, Stefan Radivojević, ističe da je odgovornost roditelja maloletnog ubice nesporna. Prema njegovim rečima, roditelji su propustili da adekvatno vode računa o svom detetu, posebno kada je u pitanju korišćenje oružja. Kosta je imao pristup oružju zahvaljujući ocu, koji ga je vodio u streljanu i učio da puca, što nije odgovaralo njegovoj uzrasti i emocionalnom razvoju. Radivojević naglašava da su roditelji zanemarili promene u njegovom ponašanju i nisu se dovoljno angažovali oko njegovog emocionalnog stanja.
Tatjana Stevanović je teško ranjena tokom tragičnog incidenta u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, gde je Kosta otvorio vatru. Pogođena je u stomak i obe ruke, prošla je kroz više operacija, a oporavak je bio dugotrajan i bolan. Nakon šest meseci nepokretnosti, a još dva meseca u kolicima, sada može da hoda, ali se suočava s brojnim fizičkim i psihičkim problemima. Zbog ozbiljnosti povreda, Tatjana se povukla u invalidsku penziju i više se neće vraćati nastavi.
Na suđenju je Tatjana opisala trenutak kada je čula pucnjeve, misleći da se radi o nestašlucima učenika. Nije ni slutila da će se ubrzo suočiti sa smrtonosnom pretnjom. Kada je Kosta ušao u učionicu i otvorio vatru, nije stigla da reaguje, a povrede su je dovele u stanje nesvesnosti. Čula je decu kako govore njegovo ime i nije mogla da veruje da je to istina. Hitna pomoć je brzo reagovala, a lekari su uspeli da joj spase život.
Radivojević ukazuje na to da su uzroci Kostinog zločina dublji i da se ne mogu svesti samo na osećaj odbačenosti. Kosta nije bio zlostavljano dete; imao je društvo i redovne interakcije sa vršnjacima. Međutim, njegovi roditelji su propustili da primete da nešto nije u redu i nisu pravovremeno reagovali. Ova situacija otvara pitanja o odgovornosti roditelja i njihovoj ulozi u formiranju ličnosti deteta.
Presuda koju je dobila Tatjana Stevanović predstavlja važan korak u pravcu prepoznavanja i kažnjavanja odgovornosti roditelja za postupke svoje dece. Radivojević je izrazio zadovoljstvo brzinom sudskog postupka, koji je, s obzirom na prirodu zločina, bio efikasan. Ovaj slučaj je izazvao široku pažnju javnosti i postavio važne teme za diskusiju o sigurnosti u školama, odgovornosti roditelja i potrebama za zaštitu dece.
Tatjana je preživela strašnu tragediju, ali njen oporavak se nastavlja. Suočena sa fizičkim i psihološkim posledicama, ona je simbol ne samo lične borbe, već i borbe celog društva da se izbori s posledicama nasilja i tragedija koje su se dogodile. Ova presuda može poslužiti kao podsticaj za promene u zakonodavstvu i društvenim normama, kako bi se sprečili ovakvi incidenti u budućnosti.
Ovaj slučaj jasno pokazuje koliko je važno da društvo prepozna odgovornost roditelja i zajednice u oblikovanju budućnosti mladih. Uloga porodice u emocionalnom i psihološkom razvoju deteta ne može biti potcenjena, a pravovremena reakcija i pažnja mogu imati dalekosežne posledice. Samo kroz zajednički rad i edukaciju možemo stvoriti sigurnije okruženje za decu i osigurati da se ovakve tragedije više ne ponavljaju.
