Veštačka inteligencija (AI) sve više preuzima ulogu u oblastima koje su decenijama bile isključivo u rukama ljudi, a kontrola saobraćaja postaje jedan od najistaknutijih primera. U Grčkoj je pokrenut pilot-projekat sa pametnim AI kamerama koje automatski prepoznaju i beleže prekršaje, a prvi rezultati su otkrili alarmantne podatke o učestalosti kršenja propisa.
Tokom testiranja na osam lokacija u Atini, u samo četiri dana zabeleženo je skoro 2.500 teških saobraćajnih prekršaja. Ove brojke su bile dovoljne da grčke vlasti ozbiljno razmotre mogućnost masovnog uvođenja ovog sistema širom zemlje.
Pametne kamere nisu ograničene samo na merenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. Sistem je obučavan da prepoznaje vožnju bez vezanog sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepravilnu upotrebu traka namenjenih hitnim službama. Kada kamera uoči prekršaj, automatski snima fotografiju i video sa tačnim vremenom događaja, a svi podaci se kriptuju kako bi se osigurala validnost dokaza.
Kazne se ne uručuju na licu mesta; vozači dobijaju obaveštenje putem SMS-a, e-maila ili državnog portala, gde mogu odmah izvršiti uplatu. Mogućnost žalbe postoji, ali video-dokazi ostavljaju vrlo malo prostora za osporavanje.
Prema podacima grčkih institucija, samo jedna AI kamera postavljena na aveniji Singru, jednoj od najprometnijih saobraćajnica između Atine i Pireja, zabeležila je više od 1.000 prekršaja u periodu od četiri dana, što je predstavljalo skoro polovinu svih prekršaja tokom pilot-faze. Slična situacija je zabeležena i na ostalim raskrsnicama, gde je na ukrštanju avenija Mesogion i Halandriu čak 480 vozača prošlo kroz crveno svetlo.
Kazne za prekršaje su takođe značajne: za nevezan pojas ili korišćenje telefona tokom vožnje, kazna iznosi 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati od 150 do 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja. Procene govore da bi jedna AI kamera mogla da „prihoduje“ i do 750.000 evra za samo tri dana, što postavlja pitanje da li je ovo efikasna prevencija ili ozbiljan problem u ponašanju vozača.
U ovom trenutku, u funkciji je samo osam AI kamera pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su ambiciozniji. Predviđeno je postavljanje oko 2.000 fiksnih kamera širom Grčke, kao i dodatnih 500 mobilnih sistema, koji će biti montirani na gradske autobuse, prvenstveno radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka.
Nadležni očekuju da će ovakav sistem doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe. Ministar digitalne uprave Dimitris Papastergiu naglasio je da cilj nije samo kažnjavanje, već pre svega sigurnost građana, istakavši da je ovo politička odluka sa jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života.
Slični AI sistemi već funkcionišu u mnogim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Španiju, Australiju, Indiju, Kinu, Japan, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Bliskog Istoka. Saobraćaj budućnosti izgleda da će biti pod stalnim digitalnim nadzorom, dok će tolerancija na prekršaje biti sve manja, a pravila će se sprovoditi na savremen i pravedan način.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se ponašanje vozača promeniti pod pritiskom ovakvih tehnologija i da li će to dovesti do sigurnijeg saobraćaja ili će samo povećati pritisak na vozače. Izgleda da je Grčka na putu ka primeni savremenih rešenja u kontroli saobraćaja, uz očekivanje pozitivnih efekata na bezbednost na putevima.
