Sajber stručnjaci upozoravaju na ozbiljne rizike od neovlašćenog posmatranja putem kućnih uređaja povezanih na internet. U svetlu nedavnih skandala, kao što su slučajevi skrivene video-nadzorne opreme u kozmetičkim salonima i ginekološkim ordinacijama u Bugarskoj, postavlja se pitanje koliko su naši domovi sigurni. Mnogi od ovih uređaja, uključujući usisivače, frižidere i razne kućne aparate, dolaze sa podrazumevanim lozinkama koje korisnici često ne menjaju, što otvara vrata hakerima da lako pristupe kamerama i drugim funkcijama uređaja.
U današnje vreme, objektivi kamera mogu se naći gotovo svuda – u kuhinji, dnevnoj sobi, pa čak i u toaletu. Stručnjaci naglašavaju da ovi uređaji, koji su stalno povezani na internet, moraju biti adekvatno zaštićeni. Preporučuju vraćanje na fabrička podešavanja kao prvi i najvažniji korak ka zaštiti privatnosti. Mnogi uređaji dolaze sa korisničkim imenom i lozinkom „admin“, što ih čini lakim metama za hakeri.
„Na primer, ako neko pronađe vašu kameru koristeći serijski broj, a ona je postavljena na ‘admin’, haker može lako da pristupi vašem uređaju“, objašnjava Svetoslav Dimitrov, stručnjak za video-nadzor. On upozorava da je privatnost ozbiljno ugrožena kada se ovakvi uređaji ne zaštite pravilno. Prema sajtovima kao što je hacked.camera, trenutno gotovo 9 miliona kamera širom sveta je ranjivo, a samo u Sofiji je kompromitovano oko 4.500 uređaja. Ova situacija nije izolovana, sličan incident se dogodio i u Južnoj Koreji, gde je više od 120.000 kamera hakovano, uključujući one u privatnim domovima i klinikama.
U svetlu ovih pretnji, korisnici su počeli da traže načine kako da provere da li se u njihovoj okolini nalaze skrivene kamere. Talas videa na TikToku i drugim platformama pokazuje kako ljudi pretražuju svoja okruženja u potrazi za neovlašćenim kamerama. Stručnjaci naglašavaju da postoje specijalni uređaji koji mogu detektovati skrivene kamere tako što hvataju signale ili odraze sa objektiva. Ipak, bez specijalizovane opreme, rizik od neovlašćenog nadzora ostaje.
Skrivene kamere mogu biti ugrađene u svakodnevne predmete poput satova, punjača, ključeva, detektora dima ili špijunskih uređaja. Njihova prodaja nije ilegalna, a prodavci često ne pitaju za šta će se koristiti. Osim toga, sajber kriminalci mogu pristupiti računarima i telefonima putem različitih prevara, uključujući spam kampanje koje tvrde da su vas snimile dok ste gledali neprikladan sadržaj. Stručnjaci upozoravaju da je rešenje za ovakve situacije prevencija, a ne panika.
Prevencija uključuje korišćenje složenijih lozinki, dvofaktorsku autentifikaciju i redovno ažuriranje softvera na svim uređajima. Na ovaj način, korisnici mogu značajno smanjiti rizik od neovlašćenog pristupa svojim uređajima i zaštititi svoju privatnost. U današnje vreme, kada su naši životi sve više umreženi, važno je biti svestan potencijalnih pretnji i preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
U zaključku, sajber stručnjaci pozivaju sve korisnike da budu oprezni sa uređajima koji su povezani na internet. S obzirom na sve veće mogućnosti za neovlašćeno posmatranje, neophodno je preduzeti korake kako bi se obezbedila privatnost i sigurnost. Naša svakodnevica se menja, a sa njom i načini na koje možemo biti ugroženi, stoga je važno ostati informisan i aktivno raditi na zaštiti svojih ličnih podataka i prostora.
