Predsednik Vladimir Putin je izjavio da prvi put čuje za izjavu predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji je rekao da bi mogao blokirati isporuke gasa Evropi. Putin je istakao da bi takav potez naneo veliku štetu energetici Evropske unije. U razgovoru sa novinarima, ruski lider je naveo da je sa Lukašenkom razgovarao dva puta u poslednje vreme, ali da mu nije spomenuo mogućnost blokade gasa.
„Iskreno govoreći, prvi put čujem za to. Dva puta sam razgovarao sa Aleksandrom Lukašenkom u poslednje vreme i ni jednom mi to nije spomenuo, čak ni nagovestio. Ali, verovatno može (to da uradi), iako u tome nema ništa dobro i ja ću, naravno, razgovarati s njim na tu temu,“ rekao je Putin, dodajući da bi takva odluka predstavljala kršenje ugovora o tranzitu.
Putin je naveo da Lukašenko kao predsednik tranzitne zemlje može naložiti blokadu ruskih isporuka Evropi, ali je izrazio nadu da do toga neće doći. „To ne bi doprinelo razvoju naših odnosa sa Belorusijom,“ kazao je Putin, naglašavajući da bi blokiranje isporuka imalo ozbiljne posledice po energetsku situaciju u Evropi.
On je podsetio na ranije slične situacije, kada je Ukrajina blokirala ruski gas za potrošače u EU. „To se već dešavalo, ali sa Ukrajinom 2008. godine, koliko se sećam. Suočili smo se sa krizom kada zbog beskrajnih sporova oko cene gasa i cene tranzita nismo uspeli da postignemo dogovor sa našim ukrajinskim prijateljima,“ rekao je Putin. On je podsetio da je Ukrajina tada jednostavno „zavrnula ventil“ i blokirala dotok ruskog gasa.
U međuvremenu, otklonjen je kvar na gasovodu u Bugarskoj, što je omogućilo ponovni tok gasa prema Srbiji. Ova vest dolazi u trenutku kada se očekuju promene cena nafte na svetskom tržištu. Trenutna cena nafte ukazuje na to da bi cene na srpskim pumpama mogle rasti, što stvara zabrinutost među potrošačima.
Američki analitičari prognoziraju da rast cena nafte neće stati i da bi svet mogao ući u novu krizu. Prema njima, trenutna situacija na tržištu nafte može dovesti do značajnih ekonomskih problema u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. Ove prognoze dodatno komplikuju situaciju s energentima, s obzirom na već postojeće izazove u snabdevanju.
U kontekstu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će se Srbija snaći u nadolazećim mesecima. S obzirom na sve veću zavisnost od uvoza energenata, važno je da se preduzmu koraci ka diversifikaciji izvora snabdevanja. Vlada Srbije će morati pažljivo da prati situaciju i reaguje na moguće promene u cijenama i snabdevanju energentima.
U svetlu ovih događaja, razgovori između Putina i Lukašenka o energetskoj saradnji postaju još značajniji. Ako dođe do daljih tenzija između Rusije i Zapada, kao i između Belorusije i EU, to bi moglo dodatno zakomplikovati energetsku situaciju u regionu.
Energetska politika će biti ključna u narednim mesecima, kako za Srbiju, tako i za druge zemlje u regionu. Potrebno je razmotriti sve mogućnosti, uključujući i alternativne izvore energije, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja. U tom smislu, važna je i saradnja sa drugim državama, kako bi se smanjila zavisnost od jednog izvora ili jedne rute snabdevanja.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu gasa i nafte ukazuje na to da bi predstojeći period mogao biti pun izazova za Srbiju i region. Potrebno je obratiti pažnju na razvoj događaja i preduzeti odgovarajuće mere za očuvanje energetske stabilnosti.
