Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda izjavio je da je njegova zemlja u potpunosti prestala da koristi ruski gas. Ova odluka dolazi kao rezultat dugoročnih mera koje je Litvanija preduzela kako bi smanjila svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa.
Na Twitteru, Nauseda je napisao: „Od ovog meseca više nema ruskog gasa u Litvaniji. Tokom ovih godina preduzimali smo mere koje nam sada omogućavaju da bezbolno raskinemo sve energetske veze sa Rusijom. Ako mi to možemo, može i ostatak Evrope.“ Ova izjava ukazuje na odlučnost Litvanije da se oslobodi ruskih energetskih uticaja, što može biti inspiracija i za druge evropske zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Prethodno, Evropska komisija je najavila plan da smanji zavisnost Evropske unije od ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, a cilj je i potpuno prekidanje oslanjanja na isporuke iz Rusije. Ovaj korak je deo šire strategije EU da se zaštiti od potencijalnih pretnji koje dolaze iz Moskve, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije i sukoba u Ukrajini.
U ovom kontekstu, potrebno je podsetiti se i na odluke ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je potpisao ukaz o trgovini gasom sa „neprijateljskim državama“. Ovaj potez uključuje obavezu da zemlje koje žele da kupe ruski prirodni gas otvore račune u rubljama u „Gasprombanci“. Ova odluka je naišla na oštre kritike u Evropi, gde se mnoge zemlje protive plaćanju ruskog gasa u rubljama, smatrajući to kao način da se dodatno ojača ekonomska zavisnost od Rusije.
Litvanija je bila među prvim zemljama koje su preduzele konkretne korake ka smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Tokom prethodnih godina, Litvanija je investirala u diversifikaciju svojih izvora energije, uključujući izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Ove mere su pokazale svoju efikasnost, omogućavajući zemlji da se oslobodi ruskog gasa i postane energetski nezavisnija.
Odluka Litvanije da prekine sve energetske veze sa Rusijom može imati dalekosežne posledice za energetsku politiku u EU. Mnoge druge zemlje, koje se oslanjaju na ruski gas, suočavaju se sa izazovima u pronalaženju alternativnih izvora snabdevanja. U tom smislu, Litvanija može poslužiti kao model za druge evropske države u njihovim naporima da smanje zavisnost od ruskih energenata.
Osim energetske nezavisnosti, Litvanija se takođe bori sa inflacijom i ekonomskim posljedicama rata u Ukrajini. Ove ekonomske izazove dodatno otežavaju visoke cene energenata i rastuće troškove života. Ipak, litvanske vlasti veruju da će dugoročne koristi od energetske nezavisnosti prevazići kratkoročne ekonomske poteškoće.
Evropska unija se suočava s izazovima u postizanju zajedničke strategije za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. Dok neke zemlje, poput Nemačke, još uvek zavise od ruskih isporuka, druge, poput Litvanije, preduzimaju drastične mere kako bi se oslobodile te zavisnosti. Ovaj razdor unutar Unije može otežati zajedničke napore u smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.
U zaključku, Litvanija je napravila značajan korak ka energetskoj nezavisnosti prestankom korišćenja ruskog gasa. Ovaj potez može poslužiti kao inspiracija drugim zemljama u EU da preispitaju svoje energetske politike i nastave sa diversifikacijom svojih izvora snabdevanja. Time se ne samo jača energetska sigurnost Litvanije, već se i šalje snažna poruka o potrebi za manje zavisnosti od ruskih energenata u celokupnoj evropskoj zajednici.
