Građani koji nisu prijavili svoje nelegalne objekte u okviru programa „Svoj na svome“ mogu se suočiti sa ozbiljnim pravnim posledicama. Naime, takve nepokretnosti više ne podliježu posebnom, olakšanom režimu, već se na njih primenjuju isključivo opšti zakoni iz oblasti planiranja, izgradnje i katastra. Program „Svoj na svome“ je zakonska mogućnost koja omogućava ljudima da bespravno izgrađene objekte ugrade u pravni sistem, ali je vreme za podnošenje zahteva ograničeno.
Veliki broj građana i dalje ima dileme o tome šta se dešava ako objekat nije prijavljen ili ako je zahtev za legalizaciju odbijen. Važno je napomenuti da „Svoj na svome“ nije klasična legalizacija. Ovim postupkom objekti se evidentiraju u katastru i stiču pravni identitet, ali to ne briše prekršaje niti krivičnu odgovornost za bespravnu gradnju. Drugim rečima, objekat ulazi u sistem, ali država zadržava pravo da pojača kontrolu i sankcioniše svaku novu nelegalnu gradnju.
Postupak i posledice zasnivaju se na primeni više zakona, uključujući Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakon o državnom premeru i katastru, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Ovi zakoni su ključni za razumevanje pravnog okvira u kojem se nalaze građani koji žele da legalizuju svoje objekte.
Za objekte za koje nije podnet zahtev, primenjuju se isključivo opšti propisi. U praksi to znači da objekat ostaje neupisan ili bez uređenog statusa, vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine, a takva nepokretnost se teško može prodati, pokloniti ili opteretiti hipotekom. U slučaju inspekcijske kontrole, mogu uslediti sankcije, a sudska zaštita prava može biti moguća, ali je dugotrajna i neizvesna. U nekim situacijama, ako se utvrdi da objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, zakon predviđa da se evidencija može voditi u korist Republike Srbije.
Zakon takođe predviđa mogućnost da građani koji iz objektivnih razloga nisu stigli da podnesu prijavu u osnovnom roku, to učine naknadno, ali samo uz dokaze koji opravdavaju kašnjenje. Ukoliko takvi dokazi ne postoje, olakšice prestaju da važe. Građani koji nisu prijavili objekat ili kojima zahtev nije prihvaćen, mogu pokušati sudskim putem da dokažu svoje pravo svojine. Međutim, ishod zavisi od niza faktora, uključujući da li je objekat građen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni, da li se nalazi na tuđem zemljištu i postojanje spornih suvlasničkih odnosa. Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama, a ishod nije zagarantovan.
U slučaju da zahtev bude odbijen, nadležna agencija proverava ispunjenost zakonskih uslova i izdaje potvrdu samo ako su svi uslovi ispunjeni. Ako se utvrde nepravilnosti, postupak se ne može završiti kroz program „Svoj na svome“. Najčešći razlozi za odbijanje zahteva uključuju objekte koji se nalaze u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara, gradnju na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca zahteva, nerešene imovinsko-pravne odnose, kao i nepotpunu ili neusaglašenu dokumentaciju. U tom slučaju građanima ostaje samo opšti pravni put, bez povlastica koje nudi ovaj program.
Građani su pozvani da se informišu i da na vreme podnesu zahteve, kako bi izbegli pravne komplikacije i potencijalne sankcije. Program „Svoj na svome“ predstavlja jedinstvenu priliku za legalizaciju nelegalnih objekata, ali je važno delovati brzo i u skladu sa zakonima kako bi se obezbedila pravna sigurnost.
