Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio uvođenjem carina članicama BRIKS-a, ističući da bi ova grupa zemalja „brzo završila“ ako bi se ikada ozbiljno formirala. Tramp je, tokom svog obraćanja, izrazio zabrinutost zbog potencijalne saradnje i jedinstva među zemljama koje čine BRIKS, koji se sastoji od Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, a nedavno su mu se pridružili Iran, Egipat i Etiopija.
Rekao je da je veoma snažno reagovao na ovu grupu i da bi, ukoliko se one zaista ujedine, to moglo da ima ozbiljne posledice. „Kada sam čuo za ovu grupu BRIKS, tih šest zemalja… udario sam ih jako, jako snažno. I ako se ikada zaista ozbiljno ujedine, to će se brzo završiti“, izjavio je Tramp, bez da je konkretno naveo koje zemlje smatra članicama BRIKS-a.
Tramp je takođe naglasio svoju posvećenost očuvanju statusa američkog dolara kao globalne rezervne valute. U tom kontekstu, istakao je da nikada neće dozvoliti uvođenje digitalne centralne bankarske valute (CBDC) u Sjedinjenim Američkim Državama, što dodatno ukazuje na njegovu zabrinutost zbog potencijalnog slabljenja dolara usled rasta drugih valuta i ekonomskih blokova.
BRIKS kao organizacija okuplja zemlje koje su u usponu i koje teže smanjenju zavisnosti od američkog dolara. Ove zemlje istražuju različite načine za postizanje tog cilja, uključujući ideje o usvajanju zajedničke valute ili trgovini u nacionalnim valutama, što bi moglo dodatno oslabiti dominaciju dolara u svetskoj ekonomiji.
Trampove pretnje carinama dolaze u trenutku kada se zemljama članicama BRIKS-a čini da se sve više okupljaju u pokušaju da stvore alternativu američkom ekonomskom modelu. Ove zemlje su skeptične prema američkom uticaju i često kritikuju politiku Sjedinjenih Država, posebno kada je reč o sankcijama i trgovinskim ratovima.
Analitičari smatraju da bi Trampove pretnje mogle dodatno osnažiti jedinstvo BRIKS-a, jer bi ovakvi potezi mogli biti viđeni kao pokušaj destabilizacije njihovih ekonomija i političkih sistema. U tom smislu, pretnje carinama mogle bi podstaknuti članice BRIKS-a da se još više fokusiraju na jačanje svojih ekonomskih veza i smanjenje zavisnosti od američkih finansijskih sistema.
Trampova administracija je već ranije kritizirala BRIKS, nazivajući ga „antiameričkom“ grupom, a njegovi komentari o carinama dodatno pojačavaju ovu retoriku. U međuvremenu, članice BRIKS-a nastavljaju da istražuju mogućnosti za jaču saradnju, uključujući zajedničke projekte u oblasti infrastrukture, tehnologije i energetike.
Važno je napomenuti da se BRIKS ne sastoji samo od zemalja sa sličnim političkim sistemima, već i od ekonomija koje su različite po svojoj strukturi i razvoju. Ova raznolikost može biti i prednost i slabost – dok neke zemlje mogu imati koristi od zajedničkog delovanja, druge se mogu suočiti sa izazovima u postizanju konsenzusa.
U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kakve će posledice Trampove pretnje imati na odnose između Sjedinjenih Država i zemalja članica BRIKS-a. Da li će ovi komentari dodatno zategnuti odnose ili će, naprotiv, podstaći na veći dijalog i saradnju među zemljama koje se često smatraju protivnicima američke politike?
S obzirom na sve veće tenzije u međunarodnim odnosima i ekonomskoj sferi, situacija se može dodatno zakomplikovati. Čini se da će BRIKS nastaviti da raste kao značajan faktor na svetskoj sceni, dok će Sjedinjene Američke Države morati da preispitaju svoj pristup i strategiju prema ovim zemljama kako bi zadržale svoj uticaj na globalnom nivou.
