Ministarstvo energetike Sjedinjenih Američkih Država (DOE) donelo je odluku da obezbedi zajam u iznosu od milijardu dolara kompaniji Konstelejšn enerdži. Ova finansijska pomoć će biti usmerena na ponovno pokretanje nuklearne elektrane Krejn klin enerdži senter, koja se nalazi u Pensilvaniji, a nekada je bila poznata kao Tri majl ajland (TMI). Zajam od milijardu dolara pokriva značajan deo troškova rekonstrukcije, koji se procenjuju na oko 1,6 milijardi dolara, prema informacijama koje je izneo CNBC.
Zvaničnik Kancelarije za kreditne programe Ministarstva energetike, Greg Bird, izjavio je da se prva uplata kompaniji Konstelejšn enerdži očekuje u prvom kvartalu 2026. godine. On je naglasio da, iako bi Konstelejšn mogao da završi projekat i bez državne pomoći, ovaj zajam će omogućiti da struja bude jeftinija za 65 miliona potrošača u 13 saveznih država. „Ono što je važno za administraciju jeste da pokaže podršku pristupačnoj, pouzdanoj i bezbednoj energiji u SAD“, rekao je Bird novinarima.
Planovi za ponovno pokretanje nekadašnje TMI, koji je postao sinonim za nuklearne nesreće, otkriveni su prošle godine. Konstelejšn je najavio da će potpisati ugovor o kupovini električne energije sa kompanijom Majkrosoft, kako bi se podržala potražnja ove tehnološke firme za centrima podataka. Ovaj korak se može smatrati strateškim, s obzirom na to da Majkrosoft i druge IT kompanije sve više traže pouzdane izvore energije za svoje operacije.
Nuklearna elektrana Krejn klin enerdži senter se nalazi na istom mestu gde se dogodio najgori nuklearni incident u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, poznat kao nesreća na Tri majl ajlandu, koja se desila 1979. godine. Ova nesreća je imala dalekosežne posledice na percepciju nuklearne energije u SAD, kao i na regulative koje su usvojene u vezi sa bezbednošću nuklearnih objekata.
U kontekstu šireg plana, u Sjedinjenim Američkim Državama najavljuje se izgradnja dodatnih deset reaktorskih jedinica u narednim decenijama. Ovaj razvoj je u skladu sa izvršnim uredbama prethodnog predsednika Donalda Trampa, koje predviđaju značajno širenje novih nuklearnih kapaciteta. Očekuje se da će ova strategija doprineti diversifikaciji energetskih izvora i jačanju energetske nezavisnosti SAD.
Povratak nuklearne energije na američku energetsku scenu dolazi u vreme kada se zemlja suočava s izazovima poput klimatskih promena i potrebe za smanjenjem emisije štetnih gasova. Nuklearna energija, koja ne proizvodi emisije ugljen-dioksida tokom operacija, često se navodi kao potencijalno rešenje za postizanje ciljeva održivog razvoja i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Međutim, i dalje postoje brojne kontroverze i zabrinutosti u vezi sa bezbednošću nuklearnih elektrana, posebno u svetlu prošlih incidenata. Kritičari smatraju da bi ulaganje u nuklearnu energiju moglo odvući sredstva od obnovljivih izvora energije, poput solarne i vetroenergije, koje se smatraju sigurnijim i ekološki održivijim alternativama.
U svakom slučaju, odluka Ministarstva energetike da podrži rekonstrukciju nuklearne elektrane u Pensilvaniji predstavlja značajan korak u pravcu povratka nuklearne energije kao jednog od ključnih elemenata američkog energetskog sistema. Dok se pripreme za pokretanje elektrane nastavljaju, pažnja će biti usmerena na to kako će ovaj projekat uticati na potrošače i tržište energije u celini, kao i na širu debatu o budućnosti nuklearne energije u Sjedinjenim Američkim Državama.
