Rusija je izgradila gasovod „Severni tok 2“ s ciljem preusmeravanja izvoza nafte i gasa, oslanjajući se na nove rute koje izbegavaju tranzit kroz bivše sovjetske republike i zemlje-satelite. Ovaj potez dolazi u svetlu višedecenijske zavisnosti koju je Moskva imala prema zemljama poput Ukrajine, Moldavije, Poljske, Češke, Rumunije i Bugarske, koje su nakon raspada Sovjetskog Saveza postale nezavisne i često su se postavljale neprijateljski prema Rusiji. Analitičar Džulijan Li u članku za Blumberg ukazuje na to da su se odnosi Moskve sa ovim državama promenili, a to nije uvek bilo na korist Rusiji.
„Severni tok 2“ je dizajniran da reši ovaj problem. Analitičar smatra da će ovaj gasovod omogućiti Rusiji da se oslobodi zavisnosti od tih zemalja, što je od suštinske važnosti za njenu energetsku strategiju. On takođe naglašava da zapadna percepcija ovog projekta kao „gasne zamke“ za Evropu nije tačna. Gasovod, koji vodi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, ima kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a njegova izgradnja je završena 10. septembra.
Trenutno se sprovodi proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda, što će uključivati dve faze. Prvo, nemački regulator će izraditi nacrt rešenja, a zatim će ga Evropska komisija oceniti. Očekuje se da bi ceo proces mogao trajati nekoliko meseci, pri čemu je Berlin već dobio od Moskve sve potrebne dokumente.
Moskva je više puta naglašavala da novi gasovod predstavlja ekonomski, a ne politički projekat, koji je koristan i za Rusiju i za Evropsku uniju. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i EU napeti, posebno u kontekstu krize gasa i visoke cene energenata. Predsednik Putin je otvoreno okrivio Evropsku uniju za trenutnu energetsku krizu, navodeći da su sankcije koje su uvedene Rusiji doprinele trenutnoj situaciji.
S obzirom na to da su cene gasa u Srbiji, kao i širom Evrope, znatno porasle usled nestašice ovog energenta, postavlja se pitanje kako će se ova kriza odraziti na ekonomiju Srbije. Predsednik Srbije je izrazio zabrinutost zbog trenutne energetske situacije, ističući da noću ne može da spava zbog straha od daljih problema u snabdevanju energijom.
Povezanost Srbije sa Rusijom u domenu energetike je značajna, a „Severni tok 2“ bi mogao imati uticaj na buduće isporuke gasa. Ovaj gasovod bi mogao omogućiti dodatne količine gasa za evropska tržišta, uključujući i Srbiju, ali i dalje ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati.
Analitičari smatraju da je ruski gas ključan za stabilnost energetskog tržišta u Evropi, a završetak „Severnog toka 2“ može biti prekretnica u ovom pogledu. Ipak, izazovi u vezi sa sertifikacijom i političkim pritiscima iz EU i dalje ostaju prepreka za punu realizaciju ovog projekta.
Iako je Moskva pokušala da uveri EU da je „Severni tok 2“ ekonomski projekt, mnogi na Zapadu i dalje sumnjaju u to, strahujući da bi ovaj gasovod mogao povećati ruski uticaj na evropsko energetsko tržište. U svakom slučaju, situacija se razvija i pritisci na tržištu gasa će verovatno rasti, a sudbina „Severnog toka 2“ ostaje ključna tema za analizu u narednim mesecima.
