Andrićeva beseda, izrečena prilikom preuzimanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, ostavila je snažan utisak na globalnu publiku. Njegove reči sada će dobiti još širu publiku, jer će biti poslate u svemir kao deo inovativnog projekta muzejske grupe Powerhouse iz Australije. Ovaj projekat obuhvata slanje 1.500 poruka na različitim jezicima, uključujući i Andrićevu besedu, čime se želi proširiti granice književnosti i kulture izvan naše planete.
Vesna Lompar, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bila je u početku skeptična prema ovom projektu, ali je ubrzo preispitala svoje stavove. „Shvatila sam da je bolje da u okviru manifestacije ‘Mart – mesec srpskog jezika’, napravimo predstavljanje tog projekta i da na taj način podstaknemo dodatno razmišljanje ili promišljanje o sopstvenom jeziku“, izjavila je Lompar za Euronews Srbija. Ona smatra da ovakav projekat može inspirisati ljude da se zamisle o tome šta bi oni poslali u svemir da imaju priliku.
Jedan od najvećih izazova bio je skratiti Andrićevu besedu na tri poruke od po 30 sekundi. Profesorka je naglasila humorističan aspekt rada na projektu, pitajući se kako bi srpski jezik zvučao vanzemaljcu-lingvistu. „Potrudili smo se da u tekstu budu zastupljeni svi glasovi srpskog jezika, da se vide glasovne promene, da se vidi kako se neka reč menja kroz padeže i tako dalje. To baš nije bilo jednostavno“, dodala je.
U okviru projekta, Powerhouse je predložio angažovanje profesora i studenata, što je rezultiralo formiranjem neformalnog „NASA odbora“. Ovaj odbor čine tri profesora i dve studentkinje, jedna sa doktorskih, a druga sa master studija. „Za nas je jako bilo to korisno. Zato što smo se izmestili u jednu drugu perspektivu koja nikada nam nije do tada pala na pamet. I onda smo imali i neke duhovite komentare, ali smo u svakom slučaju nešto važno i saznali“, ističe Lompar.
Aspekti srpskog jezika koji su istraživani u ovom projektu uključuju fonetiku, gramatičke promene i sintaktičke strukture. Tim se suočio sa izazovima kako preneti suštinske karakteristike jezika u formatu koji bi mogao biti razumljiv i vanzemaljskoj publici. „Naša ideja bila je da pokažemo bogatstvo i raznolikost srpskog jezika, kao i da istaknemo njegovu jedinstvenost“, dodala je profesorka.
Ova inicijativa nije samo o slanju poruka u svemir, već i o razmišljanju o identitetu, kulturi i jeziku. Lompar naglašava da je važno da se ljudi povežu sa sopstvenim jezikom i razumiju njegovo mesto u širem kontekstu. „Ovaj projekat nas podseća koliko je jezik važan deo naše kulture i identiteta. Kada razmišljamo o tome šta bismo poslali u svemir, postavljamo sebi i pitanja o tome ko smo i šta želimo da prenesemo budućim generacijama“, dodaje.
U okviru projekta, očekuje se da će poslate poruke stimulisati diskusije o jeziku i njegovoj ulozi u komunikaciji, ne samo među ljudima, već i potencijalno među drugim inteligentnim bićima. „Upravo to je ono što jezik čini posebnim – sposobnost da prenosi misli, emocije i iskustva“, zaključuje Lompar.
Kroz ovu inicijativu, srpski jezik dobija priliku da zasija na globalnoj sceni, a Andrićeva beseda će, na neki način, putovati kroz vreme i prostor, ostavljajući svoj trag čak i izvan granica naše planete. Ovaj projekat takođe otvara vrata za dalje istraživanje jezika, kulture i identiteta, pozivajući sve nas da razmislimo o porukama koje šaljemo, kako unutar našeg sveta, tako i van njega. U isto vreme, može se postaviti pitanje šta bi vanzemaljci mogli zaključiti o srpskom jeziku i kulturi na osnovu tih poruka.
