Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo pravosnažnu odluku o Terezi P., koja je 10. maja 2022. godine ubila svog supruga Srđana P. u njihovoj porodičnoj kući u Zrenjaninu. Ova tragična situacija je dodatno pogoršana time što je Tereza nakon ubistva odstranila delove tela svog supruga i kuvala ih u loncu. Kao posledica ovih strašnih dela, Tereza je dobila meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.
Odluka drugostepenog suda, koji je odbio žalbu Tereze P., potvrđuje prethodnu presudu Višeg suda u Zrenjaninu. Suština ove odluke leži u psihijatrijskom veštačenju koje je pokazalo da je Tereza u trenutku izvršenja krivičnog dela bila neuračunljiva. Utvrđeno je da je imala hroničnu i trajnu duševnu bolest, tačnije šizofreniju sa progresivnim tokom. Ova okolnost je ključna za razumevanje njenog ponašanja i odluke suda.
Prema zakonu, sud će svakih devet meseci procenjivati potrebu za daljim lečenjem i čuvanjem Tereze P. u zdravstvenoj ustanovi, na predlog zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili čak po službenoj dužnosti. Ova procedura je važna kako bi se obezbedilo da se okrivljenoj pruži neophodna pomoć i lečenje, a istovremeno se vodi računa o sigurnosti društva.
Sam incident koji je doveo do ove presude bio je izuzetno brutalno. Tereza je, prema izveštajima, svog supruga izbola nožem, a potom je koristila električnu testeru i nož za odstranjivanje delova njegovog tela. Nakon toga, deo tela je stavila u torbu, dok je drugi deo stavila u veliki lonac, prelila vodom i kuvala na šporetu. Ovaj stravičan i morbidan čin izazvao je široku osudu javnosti i podigao pitanja o mentalnom zdravlju i sigurnosti u porodici.
U ovakvim slučajevima, posebno je važno razgovarati o psihičkom zdravlju i sistemu podrške koji bi mogao sprečiti slične tragedije. Mnogi stručnjaci smatraju da je stigmatizacija mentalnih bolesti jedan od ključnih problema koji otežava ljudima da potraže pomoć na vreme. U Terezinom slučaju, njeno stanje je bilo očigledno ozbiljno, ali je, nažalost, dovelo do tragičnih posledica.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje kako pravosudni sistem reaguje na ovakve situacije. Mera obaveznog psihijatrijskog lečenja može se smatrati pravim rešenjem kada je osoba neuračunljiva, ali to takođe ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem i podrškom ljudima koji pate od mentalnih bolesti. Zdravstvene ustanove i pravosudni sistem moraju raditi zajedno kako bi se obezbedilo da ljudi dobiju odgovarajuću negu i lečenje pre nego što dođe do tragičnih incidenata.
Osim pravnih i psihijatrijskih aspekata, ovaj slučaj takođe otvara diskusiju o porodici i nasilju unutar nje. Porodično nasilje često ostaje skriveno, a žrtve se suočavaju sa brojnim preprekama kada je u pitanju prijavljivanje zlostavljanja ili potraživanje pomoći. U ovakvim situacijama, važno je osnažiti žrtve i pružiti im sigurno okruženje u kojem mogu potražiti pomoć.
Na kraju, slučaj Tereze P. je tragična priča koja ukazuje na kompleksnost ljudske psihe i izazove s kojima se suočavaju ljudi sa mentalnim poremećajima. Ovo je podsticaj za društvo da se ozbiljno pozabavi pitanjima mentalnog zdravlja, porodičnog nasilja i pružanja adekvatne pomoći onima kojima je potrebna. Samo kroz otvorenu diskusiju i razumevanje možemo raditi na smanjenju broja ovakvih tragedija u budućnosti.
