U podnožju Magliča, u Srbiji, nastala je jedinstvena samoodrživa zajednica pod nazivom Magličgrad. Ova zajednica okuplja volontere iz celog sveta koji žive u skladu s prirodom, a jedan od njih je i Dijego iz Argentine, poznat među kolegama po nadimku „Grendpa“, što u prevodu znači „deda“. Ovaj mladi Argentinac prešao je pola sveta kako bi se preselio u Srbiju, gde trenutno uživa u novom životu.
Dijego je prethodno radio četiri godine u fabrici u Argentini, ali se nije osećao ispunjeno. Želeo je da promeni svoj život, upozna nove kulture i pomaže ljudima. Kada je pronašao volontersku platformu, shvatio je da je to njegov put. „Ovde sam već tri meseca i osećam se kao kod kuće,“ rekao je Dijego. Njegov nadimak „Deda“ nastao je slučajno, ali ga nosi s ponosom, jer mu podseća na važnost jednostavnosti i bliskosti među ljudima.
Tokom svog boravka u Srbiji, Dijego se aktivno uključuje u lokalnu zajednicu, uči o srpskoj kulturi i otkriva da je dobrota univerzalni jezik. „Ljudi ovde su topli, iskreni i puni života,“ dodaje on, ističući ljubav prema Srbiji i planirajući da se vrati nakon završetka volontiranja.
Zajednica Magličgrad osnovana je pre tri godine zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića. Sretenović je uspeo da stvori turističku atrakciju koja privlači sve veći broj posetilaca, a volonteri iz celog sveta doprinose njenom razvoju. „Suština svega je povratak prirodi i formiranje specifičnog samoodrživog naselja,“ objašnjava Miloš. U ovom kampu, volonteri volontiraju oko pet sati dnevno, dok ostatak vremena provode uživajući u prirodi.
Ova zajednica se ističe po tome što je građena isključivo uz pomoć volontera, koji se prijavljuju putem sajta „workaway.info“. Kada stignu u ovu prelepu dolinu, osim što rade, imaju priliku da istražuju prirodne lepote. Većina volontera su ekološki aktivisti i ljubitelji prirode, a Miloš dodaje: „Naš cilj je da živimo kao što smo nekada živeli.“
Zajednica Magličgrad obezbeđuje osnovne uslove poput struje, vode i interneta, dok se hrana priprema u kotlićima, koristeći plodove koje volonteri sami pronalaze u okolini, kao što su vrganji, lisičarke i koprive, a ponekad se nađe i koja pastrmka. Ovaj jedinstveni način života privlači sve više ljudi koji žele da se povežu s prirodom i doprinesu nečemu većem.
Magličgrad je više od obične zajednice; to je mesto gde se stvara osećaj pripadnosti, zajedništva i ljubavi prema prirodi. Kako Dijego i drugi volonteri nastavljaju da rade na očuvanju ovog posebnog mesta, njihova priča postaje inspiracija za mnoge druge.
