Rogobatne lingvističke inovacije u političkom žargonu često ukazuju na nemirne promene koje se odvijaju u društvu. Ove promene, koje se manifestuju kroz nove termine i fraze, signaliziraju da snage koje ih uvode nisu zainteresovane za kontinuitet, već za radikalnu rekonstrukciju postojećeg sistema. Jedan od najnovijih primera je reč „odlukarnik“, koja se pojavila na društvenim mrežama u kontekstu studentskih protesta. Ova reč, koja označava odbor ili izvršno telo, može se interpretirati kao simbol nove kulture odlučivanja koja se razvija među mladima u Srbiji.
„Odlukarnik“ je reč koja može izazvati različite asocijacije. Dok neki u njoj vide inovaciju u jeziku, drugi su skeptični i smatraju je lošim znakom. Naime, u jeziku često dolazi do stvaranja novih reči kao proizvoda potrebe za izražavanjem savremenih društvenih fenomena. U ovom slučaju, upotreba termina kao što su „blokaderi“ i „plenumaši“ ukazuje na stvaranje nove subkulture koja se ne boji da koristi jezik kao alat za izražavanje svojih stavova.
U svetu popularne kulture, jezik je često podložan igri i preobražajima. Na primer, izraz „primo motu“, koji se može povezati sa crkvenim odlukama, postao je predmet igre reči. Ova praksa ukazuje na to da su mladi ljudi u Srbiji spremni da preispitaju i reinterpretiraju postojeće pojmove kako bi ih prilagodili svojim potrebama. Ipak, ovi novi izrazi nisu samo igra reči; oni su deo šireg društvenog pokreta koji teži direktnoj demokratiji i aktivizmu.
Termin „dirtija“, koji se koristi kao sinonim za direktnu demokratiju, takođe ukazuje na to koliko je jezik fleksibilan i koliko se brzo razvija u skladu s potrebama društva. Ove reči, iako neformalno i često sarkastično korišćene, reflektuju težnju za promenom i želju za aktivnijim učešćem u političkom životu.
Iako su mnoge od ovih reči stvorili studenti, važno je naglasiti da su one često rezultat parafraziranja i sarkazma. Tako se može primetiti da se kroz jezik reflektuje i kritika postojećih društvenih struktura. Na primer, „dirtijaši“ kao borci za direktnu demokratiju koriste termin koji podseća na „birtijaše“, čime se stvaraju asocijacije koje provociraju razmišljanje o trenutnoj političkoj situaciji.
Novi termin „odlukarnik“ izaziva posebnu pažnju, a neki ga povezuju s asocijacijama na golubarnik, što ukazuje na to koliko su različite percepcije ovog jezika. U ironiji leži i to da su neki od ovih „odlukarnika“ najavili da će se odricati seksualne aktivnosti tokom revolucije, što dodatno naglašava apsurdnost situacije i jezičke igre koje se odvijaju.
U ovom kontekstu, jezik postaje sredstvo za izražavanje identiteta i kolektivne svesti. Svaka nova reč ili izraz nosi sa sobom potencijal za promenu i izaziva preispitivanje društvenih normi. Na primer, izrazi poput „još nam trebate“ daju naslutiti da blokaderski pokret ne traži samo podršku, već i aktivno učešće zajednice u njihovim ciljevima.
S obzirom na to da se politički žargon širi kroz pojmove koji nose konotacije mase i kolektivizma, teško je proceniti da li su autori ovih izraza ozbiljni ili se samo igraju s rečima. Kada su se studenti povukli sa protesta, ostavili su natpis „Gledamo vas“, što može da se interpretira kao pretnja, ali i kao poziv na odgovornost.
Na kraju, jezik koji koriste studenti u blokadama predstavlja katalog direktnih političkih akcija i reflektuje nasilnu rekonstrukciju društva. Iako se čini da je novi jezik subkulturološki fenomen mladih, on zapravo ima duboke političke implikacije i može označiti prekretnicu u razumevanju i izražavanju građanskog aktivizma u Srbiji. U tom smislu, jezik postaje moćan alat za transformaciju, ali i sredstvo za izražavanje otpora prema postojećim strukturama vlasti.
