Željko Ražnatović Arkan, poznata figura iz srpskog podzemlja i vođa paravojne formacije Srpske dobrovoljačke garde, bio je ključni svedok za Haški tribunal, prema tvrdnjama novinara Milomira Marića i lidera radikala Vojislava Šešelja. Pre svoje smrti, Arkan je navodno dao iskaz ovom sudu, što bi moglo imati značajne posledice po Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije.
Milomir Marić je istakao da je Arkan tajno kontaktirao Haški tribunal i dao iskaz, sugerišući da bi njegova likvidacija mogla biti povezana sa tim. Prema njegovim rečima, Arkan je bio „najopasniji svedok“ koji je mogao da se pojavi protiv Miloševića. Marić tvrdi da je Arkan bio spreman na sve kako bi spasio sebe, čime je mogao da postane ključni faktor u suđenju Miloševiću.
Šešelj je takođe potvrdio da je Arkan pokušavao da se nagodi sa Haškim tribunalom, tražeći da mu se smanji kazna u zamenu za svedočenje protiv drugih visokih zvaničnika, uključujući Miloševića i Jovicu Stanišića. Kako Šešelj ističe, Arkan je mogao iskoristiti svoje veze sa bivšim šefom policije Radovanom Stojičićem Badžom da bi srušio Miloševića, prebacujući odgovornost na njega. Ovakav razvoj događaja bi mogao da predstavlja noćnu moru za Miloševića, što je moglo biti jedan od razloga zašto je Arkan ubijen.
Marić takođe navodi da su glasine o Arkanu, poput sukoba s drugim političarima, samo dimna zavesa koja prikriva pravu pozadinu njegovog ubistva. On smatra da je bilo gotovo nemoguće ubiti Arkana usred dana, osim ako su njegovi stvoritelji dopustili ili čak organizovali njegovo ubistvo.
Tokom rata, Arkan je bio poznat po svojim vojnim operacijama u Hrvatskoj i Bosni, kao i po svojim vezama sa vlastima. Iako je bio na crvenoj poternici Interpola i Haškog tribunala, njegova smrt u 2000. godini ostavila je mnoge nedoumice o njegovoj ulozi i mogućoj saradnji sa Haagom.
Toma Fila, advokat sa dugogodišnjim iskustvom u Haškom tribunalu, izjavio je da nema saznanja o Arkanovoj saradnji sa Hagom, ali je ukazao na to da su Srbi često bili najgori svedoci protiv svojih sunarodnika. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku atmosferu u regionu.
U zaključku, Arkanovo potencijalno svedočenje protiv Miloševića moglo je imati dalekosežne posledice po srpsku politiku tog vremena, a njegovo ubistvo može se posmatrati kao deo šireg spektra političkih obračuna i tajnih dilova koji su obeležili devedesete godine u bivšoj Jugoslaviji. Iako su prošla decenija i više, misterija oko Arkana, Haškog tribunala i političkih intriga ostaje intrigantna tema za istraživanje i diskusiju.
