BEOGRAD – U svetlu sve veće eskalacije sukoba između Izraela i Irana, kao i uzajamnih napada na naftna polja, analitičari predviđaju da bi cena nafte mogla da pređe 100 američkih dolara po barelu. Vladan Pavlović, stručnjak za energiju, ističe da bi smirivanje tenzija moglo da dovede cenu nafte na nivo od 60 do 65 dolara, pa čak i na 55 dolara po barelu.
Pavlović napominje da trenutno ne postoji značajan uticaj na terenu, budući da rafinerije i terminali nisu bili meta napada. Ipak, psihološki efekat je prisutan, jer postoji strah od mogućih napada na ove ključne infrastrukturne objekte. Ova zabrinutost je, prema njegovim rečima, dovela do porasta cene nafte na 73 dolara u protekla dva dana. „Snabdevanje iz tog regiona je, za sada, neometano. Ipak, ukoliko dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza, kao i napada na iranska naftna postrojenja, cena će sigurno porasti na više od 100 dolara po barelu“, ističe Pavlović za Energiju Balkana.
Na pitanje o mogućem zatvaranju Ormuskog moreuza, koji je ključna ruta za transport nafte i gasa, Pavlović objašnjava da to zavisi od kapaciteta iranske mornarice. Prema njegovim saznanjima, kapaciteti iranske mornarice nisu veliki, što može uticati na sposobnost blokade ovog strateški važnog prolaza.
Ormuzki moreuz, koji se nalazi između Irana i Omanskog poluostrva, predstavlja ključnu tačku za globalnu trgovinu naftom. Oko 20% svetske nafte prolazi kroz ovaj moreuz, što ga čini jednim od najvažnijih pomorskih puteva na svetu. Ukoliko bi došlo do sukoba koji bi rezultovao zatvaranjem ovog prolaza, to bi moglo izazvati ozbiljne posledice na globalnom tržištu nafte, uključujući i značajne fluktuacije cena.
Pavlović takođe ukazuje na to da se trenutna situacija komplikuje usled sve veće napetosti između Izraela i Irana, koji su već godinama u sukobu. Ova nova eskalacija dolazi u trenutku kada su globalni energetski tržišta već pod pritiskom zbog ekonomskih posledica pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini.
Analitičari smatraju da bi bilo kakva dodatna destabilizacija u regionu mogla da izazove lančane reakcije u drugim delovima sveta, posebno u Evropi, koja se suočava sa energetskom krizom. Mnogi evropski zemljaci su već smanjili svoju zavisnost od ruskih energenata, ali bi problem sa oružanim sukobima u Bliskom Istoku mogao dodatno zakomplikovati situaciju.
U međuvremenu, tržišta nafte prate situaciju sa velikom pažnjom. Nafta je već pokazala znake rasta cena u poslednjim danima, a analitičari očekuju da će se ovaj trend nastaviti ukoliko se tenzije ne smire. „Investitori su zabrinuti, a to se odražava na tržištu. Budućnost cena nafte zavisi od toga kako će se situacija razvijati u narednim danima i nedeljama“, zaključuje Pavlović.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da energetska politika i strategije snabdevanja postaju sve važnije za zemlje širom sveta. Sa sve većim pritiskom na globalne energetske resurse, zemlje će morati da preispitaju svoje strategije kako bi se zaštitile od potencijalnih kriza koje bi mogle proizaći iz ovakvih sukoba.
U nastavku, očekuje se da će se situacija u regionu pratiti sa velikom pažnjom, a analitičari će nastaviti da prate razvoj događaja kako bi pružili najnovije informacije o stanju na tržištu nafte.
