Belorusija je najavila da su potrebne „neplanirane popravke“ na kraku naftovoda „Prijateljstvo“, koji doprema naftu iz Rusije kroz zemlju u brojne zemlje Evropske unije. Ovi radovi na održavanju će trajati tri dana, a očekuje se da će snabdevanje naftom biti suočeno sa kratkoročnim prekidima. U saopštenju koje je danas objavio ruski energetski izvoznik „Transnjeft“, naglašeno je da će radovi uticati na transport nafte prema potrošačima u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj i Nemačkoj.
Ova vest dolazi u trenutku kada je beloruski lider Aleksandar Lukašenko upozorio da bi njegova zemlja mogla da prekine dotok gasa u centralnu i zapadnu Evropu. Ovaj potez bi mogao biti odgovor na pogoršanje spora oko ilegalne migracije na granici sa Poljskom. Lukašenko je ukazao na to da bi, kada lideri EU razmatraju moguće buduće sankcije, trebalo da imaju na umu da bi on mogao da „preseče“ snabdevanje energijom kroz gasovod Jamal-Evropa, koji iz Sibira isporučuje gas u Nemačku i druge zemlje EU.
U ovom kontekstu, Srbija se ne plaši mogućih restrikcija struje. Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da bi, da Srbija nije imala svoje resurse za proizvodnju struje, bila na kolenima. Ove reči dolaze u trenutku kada se i Srbija suočava sa globalnom gasnom krizom. Vučić je naglasio da Srbija ima dovoljno kapaciteta i resursa da se nosi sa trenutnim izazovima, te da ne očekuje ozbiljne probleme u snabdevanju energijom u narednom periodu.
Pored toga, Srbija planira da promeni uslove za detašman, što se odnosi na radnike koji odlaze na rad u inostranstvo, posebno u Nemačku. Ova promena će se odraziti na kriterijume koji se postavljaju pred radnike koji žele da rade u Nemačkoj, a očekuje se da će to uticati na migraciju radne snage iz Srbije.
U svetlu svih ovih dešavanja, postavlja se pitanje da li će Srbija biti pogođena gasnom krizom koja se oseća širom Evrope. Vučić je istakao da je Srbija u dobrom položaju, ali je takođe naglasio važnost praćenja situacije na međunarodnom planu. On je ukazao na to da bi eventualne restrikcije ili prekidi snabdevanja energijom mogli imati značajne posledice za ekonomiju i svakodnevni život građana.
U međuvremenu, beloruski lider Lukašenko nastavlja da koristi energiju kao polugu pritiska na evropske zemlje. Njegove pretnje o prekidu snabdevanja gasa mogle bi dodatno zakomplikovati već napetu situaciju u vezi sa migracijama i političkim odnosima između Belorusije i EU. Lukašenko je već ranije koristio slične taktike da bi ostvario svoje ciljeve, a trenutna situacija na granici sa Poljskom dodatno pogoršava odnose između EU i Belorusije.
Na kraju, važno je napomenuti da će situacija oko naftovoda „Prijateljstvo“ i gasovoda Jamal-Evropa imati dalekosežne posledice po energetski sektor u Evropi. Očekuje se da će se zemlje Evropske unije suočiti sa izazovima u snabdevanju energijom, a to može dovesti do povećanja cena energenata. U tom smislu, Srbija, koja se oslanja na sopstvene resurse, ima mogućnost da se bolje prilagodi ovim promenama u globalnom energetskom pejzažu.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na razvoj situacije kako u Belorusiji, tako i u Srbiji, s obzirom na to da energetska kriza postaje sve ozbiljnija tema u Evropi.
