Beograd će tokom vikenda ugostiti regionalno takmičenje u programiranju i robotici za decu do 13 godina, poznato kao Future Kids hakaton. Na ovom događaju očekuje se učešće više od 80 timova iz Srbije i drugih zemalja regiona, koji će predstaviti svoja znanja, ideje i inovativna rešenja. O značaju razvoja digitalnih veština kod najmlađih za Euronews Srbija govorile su koordinatorka za nastavu Kliker IT centra Milena Marsić i prošlogodišnja pobednica hakatona u programiranju, Marta Stojčić.
Marsić je istakla da je ovogodišnji hakaton ponovo otvorenog tipa, uz učešće timova iz pet zemalja, što ga čini jednim od najvećih takmičenja te vrste. Učesnici su deca podeljena u dve kategorije: do 10 i do 13 godina. Izbor tehnologija koje koriste je slobodan, od blokovskog programiranja do kodiranja.
Timovi su sastavljeni od po tri člana i imaju mentore, a ove godine biće više od 50 mentora i oko 80 timova. Ukupno će događaj okupiti preko 350 učesnika. Marsić je naglasila da cilj hakatona nije samo takmičenje, već i razvoj kreativnosti i logičkog razmišljanja kod dece, kao i razmena iskustava i druženje sa vršnjacima iz drugih zemalja.
„Nije nam cilj samo takmičenje, već da deca pokažu da njihove ideje mogu da reše realne životne probleme, da razvijaju logiku, kreativnost i da se druže sa vršnjacima iz drugih zemalja“, zaključila je Marsić.
Marta Stojčić, prošlogodišnja pobednica, istakla je da su joj na takmičenjima najvažniji druženje i razmena iskustava, a ne rezultati. Ona je od ranog detinjstva zainteresovana za programiranje i robotiku, a sve je počelo kada je njena majka pronašla oglas za radionicu kad je imala oko pet godina. „Od tada sam se počela baviti Klikerom i robotikom, jer mi je to bilo zanimljivo i i dalje jeste“, rekla je Stojčić.
Govoreći o radu na robotima, objasnila je da je to timski rad i kreativni proces koji uključuje improvizaciju. „Što bi moj tata rekao, sve je lako kad se nauči. Samo treba da se savlada tehnika, da znaš kako ćeš da napraviš robota, da osmisliš ideju i onda da krenemo da sklapamo i improvizujemo sa kockicama“, navela je ona.
Stojčić je pojasnila da se u programiranju koriste blokovi, odnosno vizuelne komande koje se slažu u kod koji robot izvršava. Najteži deo joj je pronalaženje odgovarajućih delova za konstrukciju robota. Kao jedan od projekata na kojem je radila navela je igru „Kasica skupljačica“, čiji je cilj prikupljanje novca pomeranjem virtuelne kasice prasice.
Koordinatorka Marsić objasnila je da je cilj radionica i hakatona da deca od najranijeg uzrasta uče kroz praktičan rad, razvijajući logičko i analitičko razmišljanje, kao i timski duh i kreativnost. Istakla je da deca danas ranije dolaze u kontakt sa tehnologijom nego ranije generacije, što omogućava brže usvajanje znanja i lakšu primenu u praksi.
„Ono što je u današnje vreme specifično jeste da deca već u ranoj dobi kreću da se upoznaju sa tehnologijom i programima. Ono što smo mi nekada u mnogo kasnijim godinama upoznavali, oni sada uče ranije“, navela je Marsić. Rad u malim grupama omogućava individualni pristup svakom detetu i efikasnije učenje.
Marsić je objasnila da se kroz ovakav pristup podstiče motivacija dece da istražuju i razvijaju svoje veštine, bez obzira na to da li će se kasnije profesionalno baviti programiranjem. Svake godine se organizuje hakaton sa novom temom, poput štednje, reciklaže i ekologije, dok će ovogodišnja tema učesnicima biti otkrivena tek na dan početka takmičenja.
„Nama nije cilj samo programiranje, već da deca nauče timski rad, da se druže, promišljaju, logički rešavaju zadatke i razvijaju kreativnost“, istakla je Marsić. U svetlu zabrinutosti roditelja zbog vremena koje deca provode pred ekranima, ona je naglasila da je cilj da se to vreme usmeri na koristan i edukativan način, kako bi deca razvijala logiku i iskoristila svoj potencijal.
