Nemačka će se suočiti sa dubokom recesijom ako se zaustavi uvoz ili isporuka ruskog gasa i nafte, upozorio je danas generalni direktor Dojče banke, Kristijan Zeving. Ova izjava dolazi u trenutku kada se najveća evropska ekonomija suočava sa brojnim izazovima koji se dodatno pogoršavaju zbog rata u Ukrajini i globalnih ekonomskih pritisaka.
Nemačka, koja se u velikoj meri oslanja na Rusiju za energente, nalazi se na raskrsnici. U poslednjih nekoliko nedelja, istaknuta imena iz nemačkog bankarskog sektora izrazila su zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdevanju energijom, što može dovesti do ozbiljnih posledica po ekonomiju zemlje. Zeving je istakao da bi prekid uvoza ruskih energenata mogao da izazove recesiju koja bi bila praktično neizbežna.
U razgovoru sa novinarima, Zeving je naglasio da banke očekuju znatno usporavanje rasta u 2023. godini, koje se procenjuje na oko 2,0 posto. Ova predviđanja su direktno povezana sa trenutnom situacijom u Ukrajini, gde sukob dovodi do nestabilnosti koja se odražava na globalnom tržištu energenata.
„Situacija će biti još gora ako bi stao uvoz ili isporuke ruske nafte i prirodnog gasa. Ozbiljna recesija u Nemačkoj bi tada bila praktično neizbežna. Pitanje vladinih mera pomoći kompanijama i sektorima bi tada postalo još urgentnije,“ rekao je Zeving. Njegove reči ukazuju na sve veći pritisak na nemačku vladu da preduzme korake kako bi obezbedila stabilnost ekonomije i zaštitila radna mesta.
Istovremeno, Zeving je apelovao na Evropsku centralnu banku (ECB) da preduzme mere kako bi suzbila inflaciju koja postaje sve veći problem. Prema njegovim rečima, ECB bi trebalo da prekine neto kupovine aktiva i da pruži signal u vezi sa svojim kamatnim stopama. „Takav signal je hitno potreban,“ zaključio je on, naglašavajući da bi ECB trebala da preuzme proaktivnu ulogu u stabilizaciji ekonomskih prilika u Evropi.
Krajem prošle godine, inflacija u Nemačkoj dostigla je rekordne nivoe, što je dodatno otežalo život običnim građanima. Porast cena energenata, hrane i drugih osnovnih dobara postavio je dodatni teret na već opterećene budžete domaćinstava. U tom kontekstu, Zevingova upozorenja o mogućoj recesiji i potrebi za hitnim delovanjem od strane ECB postaju još značajnija.
U međuvremenu, neki evropski lideri su počeli da razmatraju mogućnost smanjenja zavisnosti od ruskih energenata. Na primer, neke države su već započele procese diversifikacije svojih izvora energije, ali se suočavaju sa izazovima u implementaciji tih planova. U tom smislu, Zeving je ukazao na važnost solidarnosti među zemljama članicama EU, ističući da je kolektivni pristup ključan za prevazilaženje trenutne krize.
Društveni i ekonomski problemi koje Nemačka trenutno doživljava nisu jedinstveni, već su deo šireg fenomena koji se može primetiti širom Evrope. Mnoge zemlje se suočavaju sa sličnim izazovima, a ekonomska povezanost unutar EU čini da se efekti krize brzo osećaju i u drugim državama.
U zaključku, Nemačka se nalazi na prekretnici, a njen odgovor na trenutne izazove može značajno uticati ne samo na njenu ekonomiju, već i na celokupnu stabilnost evropskog tržišta. Pritisci na vladu da preduzme mere za očuvanje ekonomije postaju sve jači, a pažnja se usmerava ka ECB i njenoj sposobnosti da odgovori na rastuću inflaciju i ekonomske nesigurnosti. U ovom kontekstu, budućnost nemačke ekonomije i njen položaj u Evropi ostaju neizvesni.
