Upravnica Narodne biblioteke Srbije (NBS), Jasmina Ninkov, nedavno je izjavila da građani Srbije imaju duboko poštovanje prema knjigama i bibliotekama. Naglasila je da je važno razvijati čitalačke navike od najranijeg detinjstva, što predstavlja temelj za buduće generacije. Prema njenim rečima, bibliotečki sistem u Srbiji ne zaostaje za svetskim standardima u oblasti znanja i organizacije, ali je neophodno obezbediti više sredstava kako bi se unapredila njegova funkcionalnost i ponuda.
U gostovanju u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, Ninkov je demantovala često zastupljeno mišljenje da Srbi ne čitaju i da im knjige nisu važne. Ona je istakla da posećenost biblioteka direktno zavisi od njihove ponude, uslova i broja dostupnih naslova. U tom kontekstu, ukazala je na važnost kvalitetne bibliotečke usluge koja može privući čitatelje i stvoriti kulturu čitanja.
Jedna od ključnih tačaka koje je Ninkov iznela jeste da dobra biblioteka sa bogatom kolekcijom knjiga može značajno uticati na čitanost u zajednici. Statistika pokazuje da žene čitaju znatno više od muškaraca, a takođe su primetne razlike u čitalačkim navikama između različitih starosnih grupa. Ninkov je naglasila da su ljudi stariji od 60 ili 65 godina oni koji pokazuju razvijenije čitalačke navike.
Osim toga, ona je ukazala na važnost uključivanja mladih u bibliotečke aktivnosti i čitalačke programe. Razvijanje čitalačkih navika od najranijeg uzrasta može doprineti stvaranju generacija koje će ceniti knjige i kulturu čitanja. Biblioteke bi trebale da budu mesta gde se organizuju razne radionice, promocije knjiga i susreti sa autorima, kako bi se dodatno motivisali mladi i njihova porodica.
Ninkov je takođe napomenula da je značajno da biblioteke budu dostupne i da nude raznovrsne sadržaje koji će zadovoljiti interese različitih korisnika. Bilo da se radi o klasičnim knjigama, savremenoj literaturi, časopisima ili digitalnim sadržajima, biblioteke bi trebale da budu središta znanja i kulture. U tom smislu, važna je i saradnja između biblioteka i obrazovnih institucija, kako bi se podstakao razvoj čitalačkih veština kod dece i mladih.
Prema njenim rečima, biblioteke bi trebale da se prilagođavaju potrebama korisnika i da budu u toku sa savremenim trendovima. To podrazumeva ne samo obogaćivanje fizičkih zbirki knjiga, već i razvoj digitalnih resursa i platformi koje će omogućiti lakši pristup informacijama. U eri tehnologije, biblioteke imaju priliku da se transformišu u multifunkcionalne prostore koji nude više od samog posudbina knjiga.
Ninkov je takođe istakla važnost promocije čitanja kao kulturne vrednosti. Organizovanje različitih manifestacija, kao što su „Nedelja čitanja“ ili „Noć knjige“, može dodatno stimulisati interesovanje javnosti za čitanje i biblioteke. Ove aktivnosti ne samo da promovišu knjige, već i jačaju društvene veze i zajednicu.
Na kraju, upravnica NBS je naglasila da bez adekvatnih sredstava i podrške, biblioteke neće moći da ispune svoj potencijal. Investicije u bibliotečki sistem su od suštinskog značaja za očuvanje kulture čitanja i obrazovanja u Srbiji. Uloga biblioteka u društvu je nezamenljiva, i njihova funkcija treba da bude prepoznata i podržana od strane svih zainteresovanih strana, uključujući vladu, obrazovne institucije i širu javnost.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da biblioteke u Srbiji imaju potencijal da postanu ključni resursi za razvoj čitalačkih navika i očuvanje kulture, uz potrebnu podršku i ulaganje u njihov rad.
