Predsednik Pokreta za preokret, Janko Veselinović, nedavno je izneo oštre kritike na račun poslanika koji bojkotuju rad Skupštine Srbije. U svojim izjavama, Veselinović je istakao da bi bilo pravedno da ovi poslanici vrate svoje mandate kao i novac koji primaju tokom svog mandata. Njegove reči su izazvale brojne reakcije, kako među kolegama iz opozicije, tako i među članovima vladajuće koalicije.
Na društvenoj mreži X, Veselinović je napisao: „Bilo bi lepo i pošteno da poslanici opozicije koji ne ulaze u Skupštinu i objašnjavaju, uz moralisanje, kako je to odlično da vrate mandate i plate koje primaju oni i prihode koje stranka ima. To bih zaista cenio kao žrtvu. Čekamo.“ Ova izjava dolazi u kontekstu stalnih tenzija unutar opozicionih redova, gde se, kako se čini, situacija dodatno komplikuje.
Dveri, jedna od opozicionih stranaka, već su se oglasile povodom Veselinovićevih izjava, ocenjujući da je „potpuno besmisleno“ da prisustvuju sednicama Narodne skupštine i time daju legitimitet vlasti. Ova izjava dodatno ukazuje na duboke razlike u strateškim pristupima unutar opozicije, koja se suočava sa izazovima ujedinjenja i zajedničkog delovanja.
Jesenje zasedanje Skupštine Srbije započelo je pre dva dana, a poslanici su nastavili raspravu o prvih osam od ukupno 48 tačaka dnevnog reda predviđenih za prvu sednicu. Očekivanja su velika, s obzirom na to da je ovo vreme kada se donose važni zakoni i odluke, ali i kada se svi uključeni bore za svoje pozicije u političkom pejzažu.
S obzirom na to da je bojkot opozicije već postao ustaljena praksa, pitanje je kako će se to odraziti na funkcionisanje Skupštine. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi potezi samo dodatno polarizuju političku scenu, dok se istovremeno smanjuje mogućnost za konstruktivan dijalog između vlasti i opozicije.
Veselinovićev stav o vraćanju mandata i plata može se interpretirati kao poziv na odgovornost, ali i kao način da se dodatno diskredituju opozicioni poslanici koji su odlučili da ne učestvuju u radu Skupštine. Ovaj potez može biti shvaćen kao strategija za mobilizaciju podrške među građanima, koji su često frustrirani političkom pasivnošću i prebacivanjem odgovornosti sa jedne strane na drugu.
U međuvremenu, kako se jesenje zasedanje nastavlja, poslanici će morati da se suoče sa brojnim pitanjima i izazovima, uključujući i ono kako da povrate poverenje građana. Na drugoj strani, opozicija, suočena s unutrašnjim nesuglasicama, mora da razmotri svoje strategije i načine na koje će se boriti protiv vladajuće koalicije.
U ovom trenutku, čini se da je politička scena u Srbiji vrlo dinamična, a situacija se može menjati iz dana u dan. Očekuje se da će se debate i rasprave nastaviti, ali i da će pritisak na poslanike, bilo iz redova vlasti ili opozicije, rasti kako se približavaju važni datumi i odluke.
Veselinovićev poziv na odgovornost može poslužiti kao okidač za nove diskusije o legitimnosti i etici političkog delovanja, a takođe može otvoriti vrata za nova razmišljanja o tome kako bi opozicija trebala da se organizuje i kako da se suoči sa izazovima koji joj predstoje. U svakom slučaju, Srbija se suočava s periodom političkih previranja koja će oblikovati njen budući pravac.
