BEOGRAD – Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, je danas izrazio zabrinutost povodom najnovijeg izveštaja Srpskog narodnog veća (SNV), koji ukazuje na porast etnički motivisanog fizičkog nasilja, pretnji, pritisaka i govora mržnje prema Srbima u Hrvatskoj. Linta je istakao da ovaj bilten potvrđuje da je ustaštvo duboko ukorenjeno u temelje hrvatske države, kao i to da Hrvatska nije suočila sa svojom ustaškom, genocidnom i zločinačkom prošlošću.
U svom obraćanju, Linta je naglasio da nadležni organi u Hrvatskoj ne preduzimaju mere protiv onih koji šire mržnju i čine nasilje, uprkos postojanju člana 325 Krivičnog zakona koji se bavi javnim podsticanjem na nasilje i mržnju, a koji predviđa kaznu do tri godine zatvora. On je ukazao na to da Hrvatska ne sprovodi pravdu kada su u pitanju počinioci ovih dela, što dodatno ukazuje na kršenje osnovnih evropskih vrednosti, posebno vladavine prava.
Linta je takođe kritikovao činjenicu da Hrvatska odbija da donese poseban zakon kojim bi se zabranila upotreba ustaških simbola, negiranje koncentracionih logora smrti, kao i veličanje ustaških zločinaca. Ove činjenice, prema njegovim rečima, predstavljaju ozbiljan problem za sve građane Hrvatske, ali i za međunarodnu zajednicu koja se zalaže za ljudska prava i pravdu.
U kontekstu ovih izjava, Linta je pozvao međunarodne organizacije i institucije da obrate pažnju na sve učestalije incidente koji se dešavaju u Hrvatskoj, a koji su motivisani etničkom mržnjom. On je istakao da je važno da se ovi problemi ne previđaju i da se preduzmu konkretne mere kako bi se zaštitila prava Srba u regionu.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se u Hrvatskoj sve više govori o potrebi za pomirenjem i dijalogom između različitih etničkih zajednica, ali se čini da stvarnost često odudara od tih retorika. Linta je naglasio da su potrebni konkretni koraci kako bi se stvorila sigurnija i pravednija sredina za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
S obzirom na sve navedeno, situacija u Hrvatskoj ostaje napeta i složena. Mnogi Srbi se osećaju ugroženo, a ekonomske, političke i socijalne tenzije dodatno komplikuju odnose između Srba i Hrvata. Linta je završio svoj govor pozivom na zajedničku borbu protiv mržnje, nasilja i diskriminacije, naglašavajući važnost solidarnosti i jedinstva među svim ljudima koji teže miru i pravdi.
Ova situacija predstavlja izazov za hrvatsku vladu, ali i za međunarodnu zajednicu koja bi trebalo da se aktivnije angažuje u rešavanju ovih problema. U suprotnom, strahuje se da bi se moglo doći do daljih eskalacija nasilja i netrpeljivosti.
