Predsednik Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, izjavio je danas da su tvrdnje glavnog pregovarača Prištine, Besnika Bisljimija, u vezi sa položajem Srba na Kosovu i Metohiji, lažne. Petković je naglasio da je Bisljimijev intervju „čista prevara“ i da izrečene informacije ne odgovaraju istini.
U svojoj objavi na društvenoj mreži X, Petković je istakao nekoliko ključnih tačaka koje, kako tvrdi, demantuju Bisljimijeve tvrdnje. Pre svega, Petković je naveo da je Upravljački tim za Zajednicu srpskih opština (ZSO) 2. maja 2023. godine u Briselu predstavio Nacrt statuta ZSO, čime je demantovao Bisljimijevu izjavu da taj dokument nije bio predstavljen.
Takođe, Petković je ukazao na to da se dijalog ne vodi između „Srbije i Kosova“, kako je to sugerisao Bisljimi, već da je prema Rezoluciji Generalne skupštine UN iz 2010. godine uspostavljen dijalog između Beograda i Prištine. Ova razlika, prema Petkoviću, ima značajan uticaj na razumevanje odnosa između dve strane.
Pored toga, Petković je osudio tvrdnje da Srbi na Kosovu i Metohiji uživaju privilegije. On je istakao da su Srbi suočeni s ozbiljnim problemima, uključujući više od 600 napada na Srbe, šest ubijenih Srba, maltretiranje srpske dece od strane kosovske policije, kao i nasilno zatvaranje srpskih institucija. Petković je takođe naglasio da je četiri srpske opštine uzurpirano, da se otima srpska imovina, i da je oko 20% Srba napustilo sever Kosova zbog, kako je naveo, „Kurtijevog terora“.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se odnosi između Beograda i Prištine ponovo nalaze pod velikim pritiskom, a dijalog koji se vodi između dve strane postaje sve složeniji. Petković je pozvao na razumevanje i podršku međunarodne zajednice u rešavanju problema s kojima se suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji, naglašavajući da je potrebno raditi na jačanju institucija i zaštiti prava srpskog naroda.
U zaključku, Petković je ponovio da je važno da se istina o položaju Srba na Kosovu i Metohiji čuje i da se ne dozvoli da se lažne informacije šire. On je apelovao na sve relevantne aktere da rade na izgradnji povjerenja i stabilnosti u regionu, kako bi se stvorili uslovi za održiv mir i suživot. S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će dijalog i dalje biti ključno pitanje za sve strane uključene u ovaj kompleksan proces.
