Bivša hrvatska ministarka za regionalni razvoj i fondove Evropske unije, Gabrijela Žalac, osuđena je na sedam meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Ova presuda je doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice koji je Žalac sklopila sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO). Tokom postupka, ona je priznala krivicu za sve optužbe, a takođe je u celosti vratila iznos štete koji iznosi više od 9.700 evra.
Sani Ljubičić iz EPPO-a je izjavila da je optužnica potvrđena, te da je optužno veće prihvatilo sporazum između strana. Prema rečima Ljubičićeve, „okrivljena je proglašena krivom i na osnovu sporazuma izrečena joj je kazna zatvora u trajanju od sedam meseci.“ Takođe, naglasila je da je nezakonito stečena imovinska korist vraćena još tokom istrage, a da će presuda postati pravosnažna po isteku žalbenih rokova.
Gabrijela Žalac je bila ključna figura u hrvatskoj vladi, a njen slučaj dolazi u vreme kada se u Hrvatskoj sve više govori o borbi protiv korupcije i zloupotrebe položaja. Ovaj slučaj je dodatno osvetlio problematične aspekte upravljanja i transparentnosti u javnoj administraciji, posebno kada su u pitanju evropski fondovi.
Istraga protiv Žalac pokrenuta je pre nekoliko godina, a usredotočila se na sumnje u zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova. U okviru svog mandata, Žalac je bila odgovorna za raspodelu ovih sredstava, a sumnje su se pojavile u vezi sa načinom na koji su određeni projekti finansirani. Pored toga, stavljene su pod lupu i druge aktivnosti koje su se odvijale pod njenim nadzorom.
Ova presuda je značajna ne samo zbog toga što se radi o visokom zvaničniku već i zbog poruke koju šalje u javnosti. Hrvatska se suočava sa izazovima u vezi sa korupcijom, a ovakvi slučajevi mogu uticati na percepciju građana o vladinim institucijama i njihovoj sposobnosti da se bore protiv ovih problema.
Žalac je tokom svog mandata bila predmet brojnih kritika, a njene odluke često su bile spominjane u kontekstu sumnjivih praksi u administraciji. Nakon što je preuzela vodeću ulogu u ministarstvu, suočila se sa brojnim izazovima, uključujući i pritiske opozicije koja je ukazivala na potencijalne zloupotrebe.
Povratak više od 9.700 evra tokom istrage može se smatrati kao olakšavajuća okolnost za Žalac, jer pokazuje da je preuzela odgovornost za svoje postupke. Ipak, kazna zatvora od sedam meseci ukazuje na ozbiljnost dela koje je počinila. Ovakvi postupci mogu poslužiti kao upozorenje drugim zvaničnicima da će odgovarati za svoja dela i da ne postoji imunitet kada je u pitanju zloupotreba javnog novca.
U kontekstu evropskih fondova, ovaj slučaj je posebno značajan. Hrvatska kao članica Evropske unije zavisi od ovih sredstava za razvoj infrastrukture i drugih projekata od značaja za društvo. Svaka sumnja u zloupotrebu ovih sredstava može dovesti do daljih istraživanja i smanjiti poverenje u institucije koje upravljaju ovim fondovima.
U budućnosti, važno je da Hrvatska nastavi da unapređuje svoje mehanizme kontrole i transparentnosti, kako bi se sprečili slični slučajevi. Ovaj proces uključuje jačanje nezavisnih tela koja se bave borbom protiv korupcije, kao i edukaciju javnosti o važnosti transparentnosti u radu institucija.
U zaključku, presuda Gabrijeli Žalac predstavlja važan korak u borbi protiv korupcije u Hrvatskoj. Ona pokazuje da bez obzira na poziciju, svi moraju odgovarati za svoje postupke, a javna administracija mora raditi u interesu građana. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za dalju borbu protiv korupcije i jačanje institucija u Hrvatskoj.
