Bivši grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis osudio je nedavnu odluku Evropske unije da u potpunosti obustavi uvoz tečnog prirodnog gasa i gasa koji se isporučuje gasovodima iz Rusije do 2027. godine. Prema njegovim rečima, ova odluka ukazuje na paniku unutar EU i može imati katastrofalne posledice po ekonomiju Grčke i same Unije. Lafazanis je istakao da je prekid isporuka ruskog gasa Grčkoj ravna „političkom, ekonomskom i socijalnom gušenju“, a istovremeno predstavlja ozbiljno samoubistvo za EU.
On je naglasio da su Grčka i Kipar, tokom prethodnih decenija, značajno zavisile od jeftine energije, posebno prirodnog gasa iz Rusije. Nova odluka EU, o kojoj su grčki građani saznali iz medija, dodatno potkopava krhke temelje ekonomskog i socijalnog sistema Unije. Lafazanis smatra da je ova politika direktno nametnuta od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje pokušavaju da usmere EU, a posebno Grčku, ka kupovini skupljeg američkog prirodnog gasa.
Prema njegovim rečima, sporazum između EU i SAD o kupovini američkih energenata, vredan 3,5 biliona dolara u naredne tri godine, došao je kao rezultat američkih ustupaka prema EU. Ovaj dogovor, kako je objasnio, predstavlja kolonijalni pristup koji ne uzima u obzir interese evropskih naroda. Lafazanis je naglasio da je ovakav način donošenja odluka u EU duboko antidemokratski i da se donose bez javne rasprave, što dodatno povećava nezadovoljstvo među građanima.
Savet EU je 26. januara 2026. godine konačno odobrio potpunu zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa od 1. januara 2027. godine, dok će zabrana gasa putem gasovoda stupiti na snagu 30. septembra te godine. Ove mere dolaze kao deo šire strategije EU u vezi sa energetskom sigurnošću i smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, što je postalo posebno aktuelno nakon početka sukoba u Ukrajini.
Lafazanis je skeptičan prema efektima ovih odluka, ističući da bi one mogle dovesti do daljeg ekonomskog urušavanja Grčke, koja se već suočava sa brojnim izazovima, uključujući visoke troškove života i slab ekonomski rast. On je pozvao na hitnu potrebu za dijalogom i transparentnošću u donošenju odluka koje se tiču energetskih politika EU, kako bi se izbegle katastrofalne posledice po građane.
Ovaj stav je podeljen među mnogim analitičarima i političarima u regionu, koji upozoravaju na opasnosti prekomerne zavisnosti od drugih izvora energije, kao što su američki prirodni gas. S obzirom na trenutne globalne energetske krize, uključujući rastuće cene energenata i nestabilne lance snabdevanja, kritičari smatraju da bi EU trebala razmotriti diversifikaciju svojih izvora energije, umesto da se isključivo oslanja na skupe alternative.
U međuvremenu, dok se pripremaju za ove promene, evropske zemlje će se suočiti sa izazovima kako da obezbede stabilnost i pristupačnost energije za svoje građane. Grčka, kao jedna od zemalja koja je najviše pogođena ovim odlukama, moraće da pronađe načine za prilagođavanje novim uslovima, uzimajući u obzir svoje ekonomske i socijalne potrebe.
Kao zaključak, Lafazanis i mnogi drugi u Grčkoj traže hitne reforme u pristupu energetici EU, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane. U ovom trenutku, neizvesnost oko energetske politike i potencijalnih posledica za ekonomiju samo dodatno pojačava napetosti i zabrinutosti među stanovništvom.
