Marina Kovačević, rediteljka i direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad, ističe značaj programa koji se sprovode u kazneno-popravnom sistemu Srbije. Ovi programi, uz podršku Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, imaju za cilj ne kaznu, već korekciju ponašanja i smanjenje kriminaliteta. Kovačević naglašava da uz veliki trud i rad, bivši osuđenici mogu postati bolji ljudi i promeniti svoje živote.
Ona objašnjava da je suštinski važna volja pojedinca za promenom. „Nije moguće pomoći onima koji to ne žele“, kaže Kovačević, naglašavajući da promena može doći samo ako postoji predispozicija, vera u sebe i želja za poboljšanjem. Programi koje sprovodi njen institut fokusiraju se na otkrivanje pozitivnih osobina kod pojedinaca i njihovu aktivaciju kako bi se stvorila mogućnost za bolji život.
Kovačević ističe da ovi programi komuniciraju sa „onim dobrim u nama“, pozivajući se na unutrašnju snagu svakog pojedinca. Njihov cilj nije samo da ponude pomoć, već i da inspirišu ljude da prepoznaju svoje potencijale i mogućnosti. Takođe, ona naglašava da su kreativne umetnosti ključne u ovom procesu, jer omogućavaju izražavanje, refleksiju i lični razvoj.
U Srbiji, kazneno-popravni sistemi suočavaju se s mnogim izazovima, a Kovačević veruje da je neophodno unaprediti pristup rehabilitaciji. Pored toga, programi poput dramskih radionica, umetničkih izložbi i različitih kreativnih aktivnosti mogu pomoći u smanjenju recidivizma među bivšim osuđenicima. Ove aktivnosti omogućavaju im da razviju nove veštine, ali i da se povežu sa zajednicom, što je ključno za uspešnu reintegraciju.
Kovačević je takođe istakla važnost zajedničkog rada između institucija, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica. Samo kroz saradnju i zajedničke napore možemo stvoriti okruženje koje podržava promene i pomaže ljudima da se suoče sa svojim prošlim greškama. Takođe, važno je edukovati širu javnost o problemima s kojima se bivši osuđenici suočavaju, jer razumevanje i podrška zajednice igraju ključnu ulogu u njihovoj rehabilitaciji.
Pored toga, Kovačević smatra da je važno raditi na jačanju samopouzdanja kod bivših osuđenika. Programi koji se fokusiraju na razvoj ličnih veština, kao što su komunikacija, rešavanje problema i timski rad, mogu im pomoći da se lakše integrišu u društvo. Na taj način, bivši osuđenici mogu postati aktivni članovi zajednice, umesto da se suočavaju s stigmatizacijom i isključenjem.
Institucije i organizacije koje se bave rehabilitacijom imaju odgovornost da kreiraju programe koji su prilagođeni potrebama pojedinaca. Kovačević naglašava da je važno da ovi programi budu fleksibilni i da se prilagođavaju različitim profilima učesnika. Svaka osoba je jedinstvena, sa svojim potrebama, iskustvima i potencijalima, i to je ključno uzeti u obzir prilikom kreiranja rehabilitacionih strategija.
U zaključku, programi rehabilitacije u kazneno-popravnom sistemu Srbije imaju potencijal da značajno utiču na živote bivših osuđenika. Uz pravu podršku, trud i volju, moguće je postići promene koje će doprineti smanjenju kriminaliteta i stvaranju boljeg društva. Kovačević veruje da je važno da se nastavi rad na ovim programima, kako bi se pomoglo onima koji žele da se promene i da postanu bolji ljudi. U tom smislu, umetnost i kreativnost igraju ključnu ulogu u procesu rehabilitacije, pomažući ljudima da pronađu svoj put i ostvare svoj potencijal.
