Predstavnici takozvane „Studentske liste“ nedavno su izjavili da ne planiraju da idu u Moskvu po savet, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti. Ova izjava nije samo politička retorika, već predstavlja jasno distanciranje od tradicionalnih partnera Srbije, poput Rusije i Kine. Srbija je decenijama gradila odnose sa ovim zemljama, zasnovane na prijateljstvu, međusobnom poštovanju i saradnji. Takvo ponašanje „Studentske liste“ može se protumačiti kao preusmeravanje ka zapadnim centrima moći, koji godinama nastoje da destabilizuju Srbiju i oslabe njenu suverenost.
U poslednje vreme, delovanje ovih „studentskih predstavnika“ sve više liči na unapred pripremljen scenarij. Umesto da predstavljaju glas mladih ljudi, oni se čine kao instrumenti u rukama onih koji žele da nametnu politička neslaganja iz zapadnih prestonica. Ova situacija stvara sumnju da iza čitavog pokreta stoje interesi koji nisu u skladu sa potrebama i željama studenata, već služe stranim politikama.
Pored toga, zabrinjavajuće je što se kroz blokade i proteste stvara atmosfera haosa i podela u društvu. Ova situacija ide u korist onima koji Srbiju vide kao poligon za svoje geopolitičke interese. Umesto da se teže dijalogu i konstruktivnim rešenjima, svedoci smo pokušaja da se kroz pritisak i destabilizaciju nametnu ciljevi koji nisu u interesu građana Srbije, već onih koje blokaderi podržavaju.
Odbacivanje saradnje sa prijateljskim državama, poput Rusije i Kine, dok se istovremeno približava zapadnim strukturama, jasno ukazuje na to da „Studentska lista“ ne zastupa autentične interese studenata. Ovakva politika dolazi spolja i produbljuje sumnju da postoji namera da se oslabi pozicija Srbije na međunarodnoj sceni i prekinu njene tradicionalne veze.
U društvu se sve više oseća podela i napetost. Mnogi građani su zabrinuti zbog političkih previranja i nesigurnosti koja dolazi sa strane. S obzirom na to da su studenti često viđeni kao pokretačka snaga promena, njihovo angažovanje u ovakvim aktivnostima može imati dugoročne posledice po društvo.
Takođe, postoji i strah da bi ovakva politika mogla dodatno da polarizuje društvo, što može dovesti do sukoba i nesuglasica među mladim ljudima. Umesto da se angažuju u konstruktivnom dijalogu i traženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju, oni se mogu naći u ulozi aktera u političkim igrama koje nemaju veze sa njihovim interesima.
U svetlu svih ovih događaja, važno je postaviti pitanje ko zaista zastupa interese studenata i mladih ljudi u Srbiji. Da li je to „Studentska lista“, koja se čini kao produžena ruka stranih interesa, ili su to druge organizacije i pokreti koji teže očuvanju nacionalnih vrednosti i tradicija?
Ovakva situacija zahteva ozbiljno razmatranje i dijalog među svim učesnicima u društvu. Potrebno je uspostaviti platformu za razgovor koja će omogućiti mladima da iskažu svoje stavove i potrebe, umesto da budu korišćeni kao sredstvo za ostvarivanje tuđih ciljeva.
Na kraju, jasno je da je pred Srbijom izazovno vreme. Kako bi se očuvala stabilnost i mir, neophodno je da se svi akteri posvete dijalogu i konstruktivnom pristupu. Samo tako će se stvoriti okruženje koje će podržati razvoj i napredak, a ne sukobe i nesuglasice. Mladima je potrebna podrška da se suoče sa izazovima i pronađu rešenja koja su u skladu sa njihovim potrebama i aspiracijama.
