Na nadolazećem izvođenju mjuzikla „Les Misérables“ koje će se održati 11. juna u Kennedy Centru u Vašingtonu, očekuje se da će najmanje deset članova glumačke ekipe bojkotovati ovaj događaj zbog prisutnosti Donalda Trumpa. Trump, koji je imenovan za predsednika Upravnog odbora centra, poznat je po svojim kritikama umetnicima koji se protive njegovim političkim stavovima i delovanjima.
Richard Grenell, trenutni predsednik Kennedy Centra, izjavio je da je važno „otkriti“ umetnike koji nisu spremni da se suoče sa publikom svih političkih opredeljenja. Ova izjava ima za cilj da izazove dijalog o umetničkoj slobodi i o tome kako umetnost može ili ne može da funkcioniše u politički podeljenoj okolini.
Bojkot koji se planira ne dolazi niotkuda; on je deo šireg trenda u svetu umetnosti, gde mnogi umetnici odlažu ili otkazuju nastupe zbog Trumpove administracije i političkih odluka koje su uticale na umetničke institucije. Očekivanje da će Trump prisustvovati izvođenju dodatno je zapalilo strasti i stvorilo napetost između umetnika i političkih figura.
Trumpova administracija je u više navrata pokušavala da smanji federalnu podršku umetničkim organizacijama i programima, što bi moglo teže pogoditi nezavisne pozorišne trupe koje često zavise od takve pomoći. Kritičari se plaše da bi smanjenje finansiranja moglo ugroziti umetnost u Americi, dovodeći u opasnost raznovrsne projekte i inicijative koje podržavaju umetnike.
U tom kontekstu, glumci u predstavi „Les Misérables“ doneli su tešku odluku da bojkotuju nastup kao način izražavanja protiv takvih poteza. Ovaj potez ukazuje ne samo na njihovu ličnu slobodu govora, već i na želju da podignu svest o trenutnoj situaciji u umetničkom svetu. Tenzije koje se javljaju oko večernjih izvođenja postavljaju važna pitanja o tome kakve uslove umetnici treba da trpe u ime svog zanata.
Ovo nije prvi put da je umetnički svet reagovao na politiku. Tokom prošlih nekoliko godina, svi oblici umetničkog izražavanja postali su povod za političke debate. Različiti umetnici, od muzičara do pozorišnih glumaca, često koriste svoje platforme da bi se stavili u opoziciju prema aktuelnim političkim trendovima.
Bojkot predstave „Les Misérables“ je simbol ovog širi fenomena, pokazuje kako se politika može preklapati sa umetničkom naukom i praksom. Umetnost je često ona koja prati vreme, daje glas onima koji su možda ućutkani u društvu. Kako će se umetnicima slične situacije razvijati u budućnosti, ostaje da se vidi, ali jasno je da su umetnici spremni da se bore za svoje uverenje.
Upotreba umetnosti kao sredstva protesta i podizanja svesti može imati značajan uticaj, ne samo na umetnike same, već i na širu publiku. U svetlu događaja kao što je očekivani bojkot u Kennedy Centru, jasno je kako umetnost odražava i oblikuje stavove društva. Guardijanske misli dodaju vrednost raspravama o umetnosti i njenoj ulozi u društvenim pitanjima. Ovaj bojkot može poslužio kao inspiracija za druge umetnike da se uključe u borbu za svoja uverenja, bez obzira na posledice koje bi to moglo doneti.
