Apelacioni sud u Beogradu donio je konačnu presudu protiv Miodraga Bojića, koji je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina zbog ubistva Daneta Ninića, svog bivšeg zeta. Ova tragedija se dogodila 20. januara 2025. godine, a presuda je potvrđena nakon što je drugostepeni sud odbio sve žalbe u vezi sa presudom Višeg suda u Beogradu. Ova odluka je objavljena na zvaničnom sajtu suda.
U obrazloženju odluke Apelacionog suda navedeno je da su svi dokazi pokazali kako je Bojić bio uračunljiv u trenutku izvršenja krivičnog dela. Takođe, utvrđeno je da su njegovi postupci imali sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva. Drugostepeni sud je takođe obrazložio da je prvostepeni sud ispravno procenio otežavajuće i olakšavajuće okolnosti u vezi s Bojićem prilikom izricanja kazne.
Prema informacijama iz presude, incident se odigrao u Bojićevoj kući, gde je tog dana bio i oštećeni, budući da je u pitanju bila porodična slava. Sukob između Bojića i Ninića započeo je verbalno, a ubrzo je preraslo u fizički obračun. U tom sukobu, Bojić je nožem zadobio povrede koje su bile fatalne za Ninića. Smrt oštećenog konstatovana je u Urgentnom centru.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o nasilju u porodici, koje često vodi do tragedija. Ubistvo u porodičnom okruženju ukazuje na ozbiljne probleme u međuljudskim odnosima, ali i na potrebu za boljim sistemom podrške žrtvama nasilja. U društvu gde su porodične veze često veoma kompleksne, ovakvi incidenti zahtevaju ozbiljnu analizu i prevenciju.
Statistike pokazuju da je nasilje u porodici jedan od najčešćih oblika nasilja u Srbiji i da se često ne prijavljuje zbog straha od osvetničkih akcija. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na to koliko je važno raditi na prevenciji nasilja i pružanju podrške onima koji su žrtve takvih krivičnih dela.
Osim što je presuda Bojiću donela pravdu za Ninića i njegovu porodicu, takođe je značajna i za društvo kao celinu. Ona može poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju za sve koji se bave pitanjem nasilja u porodici. Razumevanje uzroka ovakvog ponašanja i pružanje adekvatne pomoći može biti ključno za sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.
U poslednje vreme, pravosudni sistem u Srbiji pokazuje veću odlučnost u borbi protiv nasilja, ali i dalje postoji mnogo posla. Obrazovanje javnosti o pravima žrtava i dostupnim resursima je od suštinskog značaja. Takođe, neophodno je raditi na promeni društvene svesti o ovom problemu, kako bi se žrtve ohrabrile da prijave nasilje i potraže pomoć.
U zaključku, presuda Miodragu Bojiću je značajan korak u pravdi za žrtve nasilja u porodici. Iako kazna od 10 godina zatvora možda neće doneti potpunu pravdu za porodicu Ninić, ona predstavlja poruku da nasilje neće biti tolerisano i da će počinioci snositi posledice svojih dela. Ovaj slučaj nas podseća na važnost prevencije nasilja, podrške žrtvama i promene društvene svesti kako bismo izgradili sigurnije i zdravije društvo.
