Evropa ne bi trebala da okrivljuje „Gasprom“ za probleme za koje je sama odgovorna, izjavio je zvanični predstavnik tog ruskog gasnog giganta, Sergej Kuprjanov, komentarišući optužbe Zapada upućene Rusiji da navodno ne isporučuje dovoljne količine gasa. U intervjuu za televiziju „Rusija 1“, Kuprjanov je istakao da su sve optužbe o nedovoljnoj isporuci gasa Evropi besmislene, neprihvatljive i neutemeljene, dodajući da je to jednostavno laž.
Kuprjanov je naglasio da su sve količine gasa prema godišnjim ugovorima već dogovorene, te da Rusija nije rezervisala dodatne kapacitete za transport gasa. On je objasnio da se kapaciteti rezervišu samo kada se isporuke ugovore, a ne obrnuto. „Čitav niz naših klijenata, između ostalog i iz Francuske, već je potpisao svoje godišnje ugovore i samim tim ne šalju dodatne zahteve. Mi rezervišemo kapacitete samo onda kada ugovorimo dodatne količine“, rekao je Kuprjanov.
On je precizirao da je Rusija u Nemačku isporučila 50,2 milijarde kubnih metara gasa ove godine, što je za 5,3 odsto više nego prošle godine. Takođe je naveo da je izvoz gasa u Italiju, Tursku, Bugarsku, Srbiju, Dansku, Finsku i Poljsku ove godine takođe bio veći nego prethodne. Ovi podaci ukazuju na to da Rusija nastavlja da ispunjava svoje obaveze prema kupcima u Evropi, uprkos optužbama koje dolaze iz pojedinih evropskih zemalja.
U vezi sa transportom gasa, Kuprjanov je ukazao na situaciju u Poljskoj, gde se poslednjih nekoliko dana gas šalje iz Nemačke reversom, a zatim se taj gas dalje transportuje u Ukrajinu. On je ocenio da to nije racionalna odluka evropskih zemalja, s obzirom na to da je zima tek počela, a već je utrošeno 47 odsto rezervi. Takođe je naglasio da je cena tog gasa mnogo skuplja nego kada se kupuje direktno od „Gasproma“.
U ovom kontekstu, Kuprjanov je istakao da je „Gasprom“ i dalje spreman da isporuči Evropi dodatne količine gasa u okviru dugoročnih ugovora, kako bi se izbeglo oslanjanje na spot tržište. Njegove reči dolaze u trenutku kada se evropske zemlje suočavaju sa izazovima u snabdevanju energijom, zbog rastućih cena gasa i potencijalnih nestašica tokom zime.
Ova situacija je dodatno komplikujuća s obzirom na političke tenzije između Rusije i Zapada, koje su se pojačale u poslednjih nekoliko godina. Optužbe zapadnih zemalja na račun Rusije za nedovoljnu isporuku gasa mogu se posmatrati kao deo šire strategije pritiska na Moskvu, ali Kuprjanovov odgovor sugeriše da „Gasprom“ ostaje posvećen svojim ugovorima i da ne želi da bude meta političkih obračuna.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da bi evropske zemlje trebalo da preispitaju svoje strategije snabdevanja energijom i da razmotre diversifikaciju izvora gasa kako bi smanjile zavisnost od jednog dobavljača. To bi moglo uključivati povećanje kapaciteta za obnovljive izvore energije, kao i jačanje odnosa sa drugim zemljama proizvođačima gasa.
U svakom slučaju, situacija na gasnom tržištu ostaje dinamična, a političke odluke će imati značajan uticaj na buduće isporuke i cene gasa u Evropi. Kuprjanovov intervju može se smatrati kao pokušaj „Gasproma“ da odagna sumnje u vezi sa svojim sposobnostima da isporučuje gas, ali i kao upozorenje evropskim zemljama da preispitaju svoje pristupe u kontekstu rastućih energetski izazova.
