U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“, u okviru studijskog boravka 43 profesora istorije iz Španije, koji su posetili Institut za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Ovaj skup je organizovan povodom osamdesetog rođendana Ujedinjenih nacija i sećanja na srpskog naučnika Nikolu Teslu, čija je porodica pretrpela velike gubitke tokom Drugog svetskog rata.
Naučni skup je započet minutom ćutanja u čast svih žrtava nacizma, a bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, istakao je da su ratni zločini često gori od samog rata, naglašavajući kako oni koji ih sprovode poseduju anticivilizacijske gene. Kerim je ukazao na to da je do sada vođeno više od 100 ratova zbog poretka koji definiše „moć je pravo“.
Tokom svog izlaganja, Kerim je govorio o krizi međunarodnog sistema koji se suočava sa brojnim izazovima: od otvorenog sukoba između Izraela i Irana, do dugotrajne krize u Ukrajini, kao i klimatske hitnosti. On je upozorio da je međunarodni sistem, koji je dizajniran za upravljanje ovakvim situacijama, često spor i neefikasan, dok su ključne institucije poput Saveta bezbednosti UN-a zaglavljene u političkim ćorsokacima. Kerim je naglasio da nikad nije bila veća potreba za funkcionalnim multilateralnim sistemom.
Pored toga, ukazao je na eroziju međusobnog poverenja između globalnog severa i juga, kao i na selektivnu primenu međunarodnih normi, gde se pravila poštuju samo kada je to zgodno. Prema njegovim rečima, UN moraju evoluirati kako bi se suočile sa modernim pretnjama, predlažući obnovu institucija, ažuriranje mandata i jačanje uloge Globalnog juga.
Na skupu je potpisan Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma (IECHT), kao i između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT. Direktor Instituta „Diana Budisavljević“, Gojko Rončević Mraović, uručio je počasnu gramatu Karlosu Vaskezu, predsedniku Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Takođe, Miloš Acković, sin nekadašnjeg generalnog sekretara Evropske romske unije, uručio je Vaskezu knjigu „Samoudaripen Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“.
U čast nedavno preminulog Dragoljuba Ackovića, održan je minut ćutanja, a u okviru skupa premijerno je prikazan dokumentarni film norveško-srpsko-izraelske koprodukcije pod nazivom „Jasenovac oath kept“. Rončević Mraović podsetio je prisutne da je prošlo 80 godina od zločina ustaša, u kojima su stradali Srbi, Jevreji i Romi, uključujući članove njegove porodice. On je naglasio da je tačan broj ubijenih nepoznat, ali da se procenjuje da se radi o stotinama hiljada stradalih, dok neki podaci ukazuju čak i na milion žrtava.
Istakao je da je Nezavisna država Hrvatska lišila života oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve i da su ustaški logori, poput Jasenovca, bili specifični po tome što su imali logore isključivo za decu. Jasenovac je bio najveća „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope i radila je od avgusta 1941. do aprila 1945. godine. Rasprava o broju žrtava ovog logora i dalje traje, a procene se kreću od nekoliko desetina hiljada do više stotina hiljada žrtava.
Kao podsećanje na značaj osnivanja Ujedinjenih nacija, Kerim je podsetio da je osnivačka konferencija započela u San Francisku 25. aprila 1945. godine, okupivši predstavnike 50 zemalja u borbi protiv nacizma, što je dovelo do formiranja Povelje Ujedinjenih nacija 26. juna iste godine. Ovaj događaj predstavlja ključni trenutak u međunarodnoj saradnji i naporima da se obezbedi mir i sigurnost u svetu.
