U Bosni i Hercegovini, prema najnovijim podacima, na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje krajem jula ove godine registrovano je ukupno 320.940 nezaposlenih osoba. Ovaj broj uključuje različite kategorije radnika, pri čemu su najzastupljeniji kvalifikovani radnici, koji čine 31,6 procenata od ukupnog broja nezaposlenih.
S druge strane, nekvalifikovanih radnika je 92.051, što predstavlja 28,68 procenata, dok 28,56 procenata, odnosno 91.668 osoba, ima srednju stručnu spremu. Ovi podaci ukazuju na raznolikost radne snage u zemlji i izazove sa kojima se suočavaju nezaposleni prilikom traženja posla.
U julu je zabeležen određeni broj novoprijavljenih nezaposlenih, koji iznosi 15.776. Ovaj podatak ukazuje na kontinuirani priliv ljudi na tržište rada, što dodatno otežava situaciju u kojoj se nalaze poslodavci i institucije zadužene za zapošljavanje. U istom mesecu, sa evidencija službi za zapošljavanje obrisano je 11.807 lica, što može ukazivati na to da neki od njih uspevaju da pronađu zaposlenje, ali i na druge razloge poput odlaska u inostranstvo ili promene statusa.
U okviru ovih podataka, posebno zabrinjavajući je podatak da je tokom jula za 10.568 osoba prestao radni odnos. Ova situacija ukazuje na nestabilnost radnih mesta i izazove sa kojima se suočavaju radnici u BiH. U istom periodu, poslodavci su prijavili potrebu za zapošljavanjem 2.539 novih radnika, što je manji broj od onih koji su izgubili poslove. Ova disproporcija između ponude i potražnje na tržištu rada dodatno komplikuje situaciju.
Podaci Agencije za rad i zapošljavanje BiH pokazuju da se nezaposlenost u Republici Srpskoj u julu smanjila za 91 lice, što predstavlja pad od 0,18 procenata u odnosu na jun. Ovo može biti signal da se u ovom entitetu sprovode određene mere koje doprinose smanjenju nezaposlenosti. S druge strane, u Federaciji BiH zabeležen je porast nezaposlenosti za 4.090 osoba, što predstavlja povećanje od 1,61 procenat. Ova razlika između entiteta može biti rezultat različitih ekonomskih politika i tržišnih uslova koji vladaju u svakom od njih.
Ekonomisti ističu da je važno raditi na strategijama koje bi mogle pomoći u smanjenju nezaposlenosti, kao što su obuka i usavršavanje radne snage, kao i podsticanje preduzetništva. Takođe, preporučuje se jačanje saradnje između obrazovnih institucija i tržišta rada kako bi se osiguralo da se obrazovni programi prilagode potrebama poslodavaca.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se situacija na tržištu rada u Bosni i Hercegovini konstantno menja. Dok neki sektori beleže porast potreba za radnicima, drugi se suočavaju sa smanjenjem radnih mesta. Ova dinamika zahteva fleksibilnost i prilagodljivost kako od radnika, tako i od poslodavaca i vladinih institucija.
U zaključku, nezaposlenost ostaje jedan od ključnih izazova s kojima se Bosna i Hercegovina suočava. Potrebno je uložiti napore na svim nivoima društva kako bi se obezbedila kvalitetna radna mesta i stvorili uslovi za održiv ekonomski rast. Samo kroz zajedničke napore može se očekivati poboljšanje trenutne situacije i smanjenje broja nezaposlenih u budućnosti.
