Ovaj post jedan je od najznačajnijih perioda u pravoslavnom hrišćanstvu, predstavlja vreme duhovnog smirenja, molitve i uzdržanja, ali i priliku za obnovu duše i tela. Božićni post počinje 28. novembra, a završava 6. januara, kada se proslavlja praznik Hristovog rođenja. Tokom ovog perioda, vernici se pozivaju da se pridržavaju strogih pravila koja su postavljena od strane Srpske pravoslavne crkve.
Božićni post traje 40 dana i služi kao priprema za proslavu Božića. Iako je sličan Velikom postu, ovaj post ima nešto blaži režim ishrane. Vernici se tokom celog perioda uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Alkohol se, u većini slučajeva, izbegava, osim u dane kada je dozvoljeno ulje i vino.
Pravila posta se razlikuju u zavisnosti od dana u nedelji. Na primer, ponedeljkom, sredom i petkom post je strožiji, dok se utorkom i četvrtkom dozvoljavaju ulje i vino. Subotom i nedeljom vernici mogu da jedu ribu, kao i u dane velikih praznika koji padaju tokom posta. U prvoj nedelji posta se obeležava i veliki praznik Vavedenje, koji pada 4. decembra, a tada je dozvoljeno jelo na ulju.
Poslednja nedelja Božićnog posta je najstroža, kada se ne konzumira riba niti ulje. Na Badnji dan, koji je dan pred Božić, pravila su najstroža, a sveštenici podsećaju vernike na važnost duhovnog posta, koji prati telesni post.
Sveti Jovan Zlatousti naglašava da telesni post nema koristi ako nije povezan sa duhovnim. On poziva vernike da se ne fokusiraju samo na fizičke aspekte posta, već i na unutrašnju promenu. „Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag,“ citira se u crkvenim knjigama.
U Svetom pismu se kaže: „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga,“ što ukazuje na to da bi ljudi trebali biti tolerantni i pomagati jedni drugima. Post je, prema rečima sveštenika, vreme pokajanja i duhovnog pročišćenja. Neophodno je oprostiti drugima i pristupiti postu s čistim srcem.
Uz to, sveštenici naglašavaju da je moguće ublažiti post u određenim situacijama, poput starosti, bolesti, ili kod trudnica i dece. Ova fleksibilnost pokazuje razumevanje crkve prema potrebama vernika.
Uoči Božića, mnogi vernici se pripremaju za svečano pričešće i sam praznik rođenja Hristovog. U poslednjoj nedelji posta, praksa je da se izostavi i riba iz trpeze, kako bi se dodatno očistila duša pre proslave.
Božićni post ima veliku simboliku i značaj u pravoslavnom svetu, jer ne predstavlja samo fizičko uzdržavanje, već i duhovno obnavljanje. Vernici se podstiču da koriste ovaj period za introspekciju, molitvu i jačanje svog duhovnog života. Mnogi vernici u ovom vremenu nalaze priliku da se posvete porodici, prijateljima i zajednici, pokazujući ljubav i razumevanje prema bližnjima.
Na kraju, Božićni post je vreme kada se vernici podsećaju na važnost ljubavi, praštanja i zajedništva. Kroz ispunjenje posta, oni se trude da postanu bolji ljudi, kako za sebe, tako i za sve one oko sebe.
