Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, gostujući u specijalnoj emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, istakla je značaj civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije i naglasila da odgovornost za napredak nije isključivo na vlasti. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima u odnosima sa Evropskom unijom, posebno u svetlu otvaranja Klastera 3.
Brnabić je kritikovala trenutne odnose između Evropske unije i Srbije, nazivajući to „velikom sramotom Brisela“. Ona je podsetila da je na sednici Narodne skupštine peti put zaredom rečeno da je Srbija ispunila sve tehničke uslove za otvaranje klastera tri, uz apel državama članicama da ga otvore. „Kada otvorite klaster tri, u njemu se nalazi osam poglavlja, od kojih smo pet već ranije otvorili, a dva privremeno zatvorili. Dakle, reč je o otvaranju tri nova poglavlja. To je, realno, čista tehnička glupost“, izjavila je Brnabić, ukazujući na to da se Srbija suočava sa administrativnim preprekama unutar same EU.
Ona je dodala da je Evropska komisija uvek bila fer, ali je naglasila da postoje pojedine države članice koje postavljaju dodatne zahteve koje je teško ispuniti. Prema njenim rečima, Srbija ima specifične karakteristike koje je potrebno objasniti, te naglašava kako je važno da se razume kako funkcioniše proces evropskih integracija u kontekstu regionalne politike.
Brnabić je ukazala na jedinstvenost situacije u Srbiji, napominjući da ne postoji nijedna druga zemlja u regionu u kojoj građani tako često putuju u Brisel, Strazbur ili Berlin kako bi se žalili na sopstvenu zemlju. „Srbija je specifična, jer ne postoji nijedna druga zemlja u regionu u kojoj imate ljude koji svakog drugog dana trče u Brisel i žale se na sopstvenu zemlju“, rekla je Brnabić, naglašavajući potrebu za većim razumevanjem i podrškom unutar same države.
U vezi sa civilnim društvom, Brnabić je istakla da je njegova uloga ključna u procesu evropskih integracija. „Najveća je odgovornost vlasti, ali ukoliko civilno društvo kaže ‘ja u tome neću da učestvujem’, vi to ne možete da ispunite“, objasnila je ona. Prema njenom mišljenju, čak i najbolji zakoni mogu biti neefikasni bez inkluzivne podrške civilnog društva.
Brnabić je naglasila da civilno društvo može imati značajan uticaj na evropski put zemlje. „Apsolutno je istina da civilno društvo, bez obzira na to kakva je vlast i ko je na vlasti, može da zaustavi evropski put bilo koje zemlje. Vi njih morate da molite da učestvuju u reformama“, zaključila je.
Ove izjave dolaze u kontekstu šire debate o evropskim integracijama Srbije, koja se suočava sa mnogim izazovima, uključujući unutrašnje reforme i odnose sa susednim državama. Srbija se suočava sa potrebom da dodatno ojača svoje institucije i saradnju s civilnim društvom kako bi napredovala na putu ka članstvu u EU.
Predsednica Narodne skupštine je takođe ukazala na značaj dijaloga između vlasti i civilnog društva, ističući da je uspeh procesa evropskih integracija u velikoj meri zavistan od sposobnosti da se postigne konsenzus i zajednički rad na reformama. „Uključivanje svih aktera u proces je ključno za postizanje napretka i ostvarenje ciljeva koje smo postavili“, naglasila je.
U zaključku, Brnabić je poručila da je Srbija opredeljena za evropski put, ali da je neophodno prevazići trenutne izazove i raditi na jačanju međusobnog poverenja između vlasti i civilnog društva kako bi se postigli zajednički ciljevi.
