Brodovi koji plove blizu Crvenog mora i Persijskog zaliva počeli su da emituju lažne ruske i kineske identifikacione poruke kako bi izbegli moguće napade, izjavila je firma za analizu pomorskih rizika Vindvard, a prenosi Rojters. Ova praksa je rezultat povećanih tenzija u regiji, posebno u svetlu pretnji koje dolaze iz Irana, koji kontroliše Ormuski moreuz, ključnu pomorsku rutu za globalnu isporuku nafte.
Teheran je zapretio zatvaranjem Ormuske moreuza ukoliko se Sjedinjene Američke Države uključe u izraelske napade na iranske nuklearne objekte. Iranski parlament je u nedelju navodno odobrio ovaj potez, ali konačna odluka se očekuje od Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. U međuvremenu, Huti, koje podržava Iran, napadaju brodove u Crvenom moru od kraja 2023. godine, pozivajući se na solidarnost sa Palestincima tokom sukoba u Gazi.
Iako je nedavno postignut prekid vatre između Izraela i Irana, izvršni direktor Vindvarda, Ami Danijel, izjavio je da brodarske kompanije ostaju skeptične u pogledu bezbednosti svojih plovila u tom području. On je naglasio da je teško utvrditi lanac vlasništva brodova u ovom trenutku, što stvara dodatne nesigurnosti za brodovlasnike, posebno one iz Velike Britanije, SAD i Izraela.
Prema podacima Vindvarda, 55 brodova je emitovalo 101 atipičnu identifikacionu poruku između 12. i 24. juna u Persijskom zalivu i Crvenom moru. Ove poruke su često uključivale fraze poput „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“, a korišćene su da bi se smanjio rizik od pogrešne identifikacije sa zapadnim ili izraelskim brodovima. Na primer, brod pod zastavom Paname na putu ka Pakistanu emitovao je poruku „PKKHI svi kineski“, dok je brod pod zastavom Singapura signalizirao „Vsl nema veze sa Izraelom“.
Danijel je napomenuo da se u normalnim okolnostima brodovi oslanjaju na neutralne termine kao što su „Za naređenja“ ili koriste frazu „Naoružana garda na brodu“ u područjima visokog rizika. Međutim, nakon izraelskih udara na Iran, upotreba nestandardnih poruka je naglo porasla, što sugeriše povećane tenzije u regiji.
Ove informacije dolaze u trenutku kada Zapad nastavlja da sankcioniše aktivnosti koje smatra pomorskim vezama sa Rusijom. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države optužile su Moskvu i njene trgovačke partnere da koriste „flotu u senci“ kako bi zaobišli zapadne sankcije. U maju je EU stavila na crnu listu dodatnih 189 brodova, čime je ukupan broj brodova pod sankcijama porastao na 342. Brisel razmatra dodatni paket koji bi mogao dodati još 77 brodova na ovu listu.
Rusija je više puta osudila sankcije protiv svog pomorskog sektora, smatrajući ih nezakonitim. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev upozorio je da su napori Zapada da ometaju ruski pomorski tranzit kroz međunarodne moreuze „de fakto činovi piraterije“, naglašavajući da takvi potezi liče na pomorsku blokadu. Istakao je da je Rusija spremna da rasporedi svoju mornaricu kako bi zaštitila svoja plovila.
Ove tenzije u pomorskom saobraćaju, koje uključuju lažno emitovanje identifikacionih poruka, predstavljaju novi nivo kompleksnosti u već napetoj geopolitičkoj situaciji u regionu. U svetlu ovih događaja, brodarske kompanije i države će morati da preispitaju svoje strategije i pristupe sigurnosti, posebno u svetlu sve većih pretnji koje dolaze iz Irana i njegovih saveznika. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kakve će posledice imati na globalni pomorski saobraćaj i trgovinu.
