Broj nezaposlenih u Republici Srpskoj u avgustu 2023. godine zabeležio je blago smanjenje od 0,44 odsto, što se prevodi na 227 lica manje u odnosu na prethodni mesec. Ove podatke objavila je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, koja je takođe zabeležila da je u Federaciji BiH nezaposlenost porasla za 0,37 odsto, što znači dodatnih 1.303 nezaposlenih.
Prema zvaničnim statistikama, na kraju avgusta ukupan broj nezaposlenih u Bosni i Hercegovini iznosio je 322.121 lice. Kada se uporedi sa prethodnim mesecom, broj nezaposlenih je veći za 1.181 osobu, što čini povećanje od 0,37 odsto. Na godišnjem nivou, međutim, primećen je opadajući trend, s obzirom na to da je broj nezaposlenih manji za 7.708 lica, odnosno 2,34 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
U analizi strukture nezaposlenih, najviše je kvalifikovanih radnika, koji čine 31,06 odsto od ukupnog broja. Kvalifikovani radnici su zastupljeni sa 100.037 lica, dok nekvalifikovanih ima 91.841 (28,51 odsto), a lica sa srednjom stručnom spremom čine 28,45 odsto, odnosno 91.648 osoba. Sa visokom stručnom spremom, na evidencijama je 28.653 lica, što predstavlja 8,90 odsto ukupnog broja nezaposlenih.
Osim toga, 5.103 osobe sa višom stručnom spremom potražuju posao, dok je 4.198 lica sa nižom stručnom spremom. Značajan deo čine i visokokvalifikovani radnici, kojih ima 641, što predstavlja 0,20 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.
U avgustu je registrovano 11.648 novoprijavljenih lica koja traže posao, što ukazuje na stalnu potrebu za radnom snagom i izazove sa kojima se suočavaju nezaposleni u potrazi za zaposlenjem. Ovi podaci ukazuju na kompleksnost tržišta rada u Bosni i Hercegovini, gde se i dalje beleži nezaposlenost, iako se u nekim segmentima može primetiti smanjenje.
Važno je napomenuti da se razlike između Republike Srpske i Federacije BiH odražavaju na ukupnu sliku nezaposlenosti u zemlji. Dok se u jednoj entitetu može primetiti smanjenje nezaposlenosti, u drugom se beleži njen porast, što može biti indikator različitih ekonomskih i socijalnih politika koje se primenjuju u ovim regionima.
Ekonomisti i analitičari naglašavaju potrebu za novim strategijama koje bi mogle poboljšati zapošljavanje i smanjiti nezaposlenost, posebno među mladima i visokoobrazovanim licima. Takođe, posebno je važno raditi na jačanju obrazovnog sistema kako bi se obezbedilo da kadrovi budu kvalifikovani za potrebe tržišta rada.
Na kraju, iako su podaci o nezaposlenosti u avgustu pokazali određene promene, izazovi ostaju. Potrebno je da se donesu konkretne mere koje će podstaknuti zapošljavanje i smanjiti nezaposlenost, posebno u sektorima gde postoji visoka potražnja za radnicima. Samo kroz aktivnu saradnju između vlade, poslodavaca i obrazovnih institucija može se stvoriti održiviji i produktivniji radni ambijent u Bosni i Hercegovini.
