Desetine hiljada knjiga starih i po nekoliko vekova hitno se uklanjaju sa polica srednjevekovne biblioteke u Mađarskoj kako bi se spasile od najezde buba koje bi mogle uništiti vekove kulturne baštine. Ova biblioteka, smeštena u manastiru u Panonhalmi, jednom od najstarijih obrazovnih centara u Mađarskoj, osnovana je pre više od 1.000 godina i nalazi se na listi svetske baštine UNESCO-a.
Biblioteka čuva neprocenjivu zbirku koja uključuje više od 400.000 knjiga, a trenutno se restauratori suočavaju sa problemom najezde žiška ili „hlebne bube“ (Stegobium paniceum). Ove bube, koje se obično nalaze među suvim prehrambenim proizvodima, privlače i lepkovi na bazi želatina i skroba korišćeni u povezivanju knjiga. Najezda je otkrivena u delu biblioteke gde se čuva oko četvrtine ukupnog fonda, a stručnjaci su potvrdili da je infestacija ozbiljna i zahteva sveobuhvatnu obradu svih knjiga.
Sofia Edit Hajdu, glavna restauratorka, ističe da je ovo prvi put da se suočavaju sa ovako velikim stepenom infestacije. U okviru procesa, oko 100.000 ručno uvezanih knjiga se pažljivo pakuje u sanduke, čime počinje proces dezinfekcije kako bi se uništile bube. Ove bube su prvi put primećene tokom rutinskog čišćenja, kada su zaposleni primetili neobične slojeve prašine i sitne rupe u koricama knjiga.
Opatija u Panonhalmi, osnovana 996. godine, čuva najstariju zbirku knjiga u Mađarskoj, uključujući brojne rukopise i najranije pisane dokumente od izuzetne važnosti. Ilona Ašvanji, direktorka biblioteke, naglašava koliko je važno očuvati ovo kulturno nasleđe, ističući da svaki put kada uđe u prostoriju oseća „skrušeno“ pred bogatstvom koje ova biblioteka čuva. Među najvrednijim delima su 19 kodeksa, uključujući celokupnu Bibliju iz 13. veka i brojne rukopise nastale pre izuma štamparije.
Kako bi se borili protiv najezde, sanduci s knjigama smeštaju se u visoke plastične vreće koje se hermetički zatvaraju i iz kojih se izvlači kiseonik. Nakon šest nedelja u čistom azotu, veruje se da će svi insekti biti uništeni. Svaka knjiga će potom biti pojedinačno pregledana i pažljivo usisana, a oštećeni primerci biće izdvojeni za kasniji restauratorski rad.
Direktorka Ašvanji naglašava da iako su najstariji i najređi primerci skladišteni odvojeno i nisu pogođeni, svaki vid oštećenja zbirke predstavlja veliki gubitak za kulturnu, istorijsku i duhovnu baštinu. „Kada vidim knjigu koju je buba izgrizla, imam osećaj da je izgubljen deo kulture – bez obzira na to koliko je izdanja štampano“, ističe ona.
Pored toga, klimatske promene su dodatno doprinele problemu, jer su prosečne temperature u Mađarskoj u stalnom porastu. Visoke temperature pogoduju insektima, što znači da se sada suočavaju sa više razvojnih ciklusa godišnje nego ranije. „Ranije smo se uglavnom borili s plesnima, ali mislim da ćemo ubuduće sve češće viđati ovakve najezde zbog globalnog zagrevanja“, dodaje Hajdu.
U opatiji se nadaju da će biblioteku ponovo otvoriti početkom sledeće godine, a svi zaposleni su svesni odgovornosti koju imaju prema očuvanju ove kolekcije. U Pravilima svetog Benedikta piše da se na imovinu opatije mora gledati kao na sveti sud s oltara. „Zato duboko osećam odgovornost prema onome što znači očuvanje ove kolekcije“, zaključuje Ašvanji. U svetlu ovih događaja, očuvanje kulturne baštine postaje još važnije, jer se suočavamo sa izazovima koji dolaze iz prirode i klimatskih promena.
