RIJEKA – Nemojte me zvati jer se buba neće prodati. Ovako na upit o prodaji folksvagenovog oldtajmera odgovara vlasnik Vlado Berić iz Rijeke. Ova izjava samo potvrđuje koliko su stari automobili, posebno oni sa emotivnom vrednošću, važni za svoje vlasnike. Berić je pravi entuzijasta kada su u pitanju stari automobili, a njegova ljubav prema „bubi“ seže u prošlost, kada je ovaj model bio simbol slobode i avanture.
Folksvagen „buba“, poznata i kao „Kef“ ili „Beetle“, je jedan od najprepoznatljivijih automobila u istoriji. Prvi model je proizveden 1938. godine, a od tada je postao ikona pop kulture, čiji su dizajn i karakteristika ostavili neizbrisiv trag u automobilskom svetu. Berić je u svom vlasništvu ima primerak ovog automobila koji je više od vozila – to je deo njegovog identiteta.
Mnogi vlasnici starih automobila, kao što je Berić, ne smatraju ih samo sredstvom transporta, već i delom svoje istorije. „Svaki put kada uđem u bubu, setim se vremena kada sam kao mladić vozio po obali, uživao u slobodi i nezaboravnim trenucima. Nema šanse da je se odrekem“, kaže Berić. Ova strast za starim automobilima nije samo lična, već se može primetiti i u širem društvenom kontekstu, gde se organizuju razne manifestacije i okupljanja ljubitelja oldtajmera.
U Rijeci se često održavaju događaji posvećeni ljubiteljima starih automobila, uključujući izložbe i relije, gde se okupljaju slični entuzijasti. Ove manifestacije ne samo da slave istoriju automobila, već i stvaraju zajednicu koja deli istu strast. Berić ističe da je svaki susret sa drugim ljubiteljima oldtajmera prilika za razmenu iskustava, saveta i, naravno, nostalgije.
S obzirom na to da je tržište starih automobila u porastu, mnogi se pitaju šta to znači za vlasnike poput Berića. „Cene rastu, ali za mene to nije bitno. Moja buba ima sentimentalnu vrednost koju nikakva cena ne može da zameni“, objašnjava on. U poslednjih nekoliko godina, stari automobili, posebno oni sa karakterističnim dizajnom, postali su pravi kolekcionarski predmeti.
Neki vlasnici odlučuju da prodaju svoje automobile zbog finansijskih razloga ili zbog nedostatka prostora. Međutim, Berić se ne slaže sa tim. „Nema šanse da bi se buba prodala. Uložio sam mnogo truda i vremena u njen izgled i rad“, naglašava. Vlasnici starih automobila često se suočavaju sa izazovima u održavanju, jer delovi mogu biti teški za pronaći, a potrebna je i posebna briga da bi se sačuvala njihova funkcionalnost.
Pored emotivne vrednosti, stari automobili predstavljaju i ekološki aspekt. Berić smatra da je važno očuvati starije modele kako bi se smanjila potrošnja resursa potrebnih za proizvodnju novih automobila. „Svaki stari automobil koji ostane na putu je jedan manje novi automobil koji će biti proizveden“, dodaje. Ova perspektiva doprinosi širem razumevanju važnosti starih automobila u savremenom društvu.
Završava razgovor sa konstatacijom da je strast prema starim automobilima nešto što će trajati zauvek. „Buba će ostati sa mnom. Možda neću moći da je vozim kao nekada, ali će zauvek biti deo mog života“, zaključuje Berić. Njegova priča je još jedan dokaz da stari automobili nisu samo mašine, već i čuvari uspomena, simboli slobode i strasti koje se prenose s generacije na generaciju.
U svetu gde se često zaboravljaju stari običaji i vrednosti, ljubav prema oldtajmerima, poput Berićeve, podseća nas na važnost očuvanja istorije i tradicije u modernom vremenu.
