Sofija – Bugarska ekonomija je u drugom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je isti nivo rasta kao u prvom tromesečju. Ove informacije su objavljene u danas prezentovanoj preliminarnoj proceni Nacionalnog zavoda za statistiku (NSI).
Prema izveštaju, kvartalni rast bugarske privrede u drugom tromesečju iznosio je 0,7 odsto, što je takođe u skladu sa prvim kvartalom. Ovaj stabilan rast ukazuje na otpornost domaće ekonomije usred globalnih izazova.
Glavni pokretač ekonomskog rasta u Bugarskoj bila je domaća tražnja. Finalna potrošnja se povećala za 6,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su bruto investicije u osnovni kapital porasle za 6,7 odsto. Ovi podaci ukazuju na jačanje unutrašnje potražnje, što je ključno za održavanje stabilnog ekonomskog rasta.
Međutim, spoljna trgovina je imala negativan uticaj na ukupni ekonomski rast. Izvoz je pao za 4,9 odsto u međugodišnjem poređenju, dok je uvoz smanjen za 0,6 odsto. Ova situacija može da bude rezultat globalnih ekonomskih pritisaka i promena u potražnji na međunarodnom tržištu.
U nominalnim vrednostima, bugarski bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 51,69 milijardi leva, pri čemu je finalna potrošnja činila značajnih 80 odsto ukupne vrednosti BDP-a. Ova proporcija ukazuje na to koliko je domaća potrošnja važna za ukupan ekonomski rezultat zemlje.
Ministarstvo finansija Bugarske održava optimistične prognoze o ekonomskom rastu. Očekuje se da će privredni rast zemlje u 2025. godini iznositi oko tri odsto, pod uslovom da domaća potrošnja ostane snažna, a globalna ekonomska situacija stabilna. Ova predviđanja su važna za planiranje budućih ekonomskih politika i investicija, kao i za održavanje poverenja domaćih i stranih investitora.
U svetlu ovih podataka, analitičari smatraju da bi vlada trebala da fokusira svoje napore na jačanje domaće potražnje i smanjenje zavisnosti od spoljnih tržišta. Takođe, potrebne su investicije u infrastrukturu i inovacije koje će dodatno podstaći ekonomski rast i konkurentnost.
Osim toga, važno je i kako će se razvijati situacija na globalnom tržištu, jer svaka promena može značajno uticati na bugarsku ekonomiju. Globalna ekonomska kretanja, kao što su inflacija, kamatne stope i trgovinske politike, mogu imati direktan uticaj na izvoz i uvoz, kao i na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.
U zaključku, bugarska ekonomija pokazuje znake otpornosti sa stabilnim rastom u poslednjim kvartalima. Dok domaća potrošnja i investicije doprinose ekonomskom prosperitetu, spoljni faktori ostaju rizik koji može uticati na budući razvoj. Održavanje optimistične prognoze zavisi od sposobnosti vlade da reaguje na globalne ekonomske promene i da podstiče domaću ekonomiju kroz efektivne politike i strateška ulaganja.
