Strah od vožnje postaje sve prisutniji problem među mladim vozačima, a nova istraživanja ukazuju na to da se iza volana ne krije samo neiskustvo, već i ozbiljna anksioznost. Gust saobraćaj, učestale nesreće, agresivno ponašanje drugih vozača i stalna potreba za donošenjem brzih odluka stvaraju pritisak koji mnogi mladi teško podnose. Vožnja, nekada simbol slobode i nezavisnosti, za mnoge postaje izvor napetosti i straha.
Istraživanje sprovedeno u Holandiji ukazuje na ozbiljnost ovog problema i otvara pitanje kako savremeni način života, pritisci i ubrzan tempo utiču na mentalno zdravlje mladih vozača. Podaci sugerišu da strah od vožnje nije prolazna faza, već stanje koje može imati dugoročne posledice ako se ne prepozna i ne reši na vreme.
Prema rezultatima istraživanja, čak 43% mladih vozača oseća strah ili pojačanu anksioznost tokom vožnje po mraku. Smanjena vidljivost, neosvetljeni putevi i osećaj gubitka kontrole dodatno pogoršavaju stanje, naročito kod onih koji nemaju dovoljno iskustva. Loši vremenski uslovi, poput kiše, magle ili snega, predstavljaju dodatni izvor stresa i čine da mladi vozači osećaju nesigurnost, čak i na poznatim deonicama puta.
Vožnja u gustom saobraćaju zahteva konstantnu pažnju, brzo reagovanje i procenu ponašanja drugih učesnika. Istraživanje pokazuje da se 33,5% mladih vozača oseća nervozno zbog ponašanja drugih vozača, uključujući agresivnu vožnju, nagla preticanja i nepoštovanje saobraćajnih pravila. Ovakve situacije dodatno narušavaju samopouzdanje i stvaraju osećaj da je vožnja nepredvidiva i opasna, što kod mnogih izaziva trajnu anksioznost.
Zabrinjava podatak da čak 13% mladih vozača izbegava vožnju autoputem kad god je to moguće. Iako se autoputevi smatraju bezbednijim zbog jasne signalizacije i manjeg broja konflikata, mnogi mladi ih doživljavaju kao izuzetno stresne zbog velike brzine i gustog saobraćaja. Više od jednog od pet vozača namerno bira duže ili komplikovanije rute kako bi izbegao situacije koje doživljava kao previše zahtevne.
Strah od vožnje ne ostaje samo na putu – skoro 12% mladih vozača navodi da strah od vožnje negativno utiče na njihov svakodnevni život. Ograničavanje kretanja, izbegavanje obaveza i oslanjanje na druge zbog straha od vožnje može dovesti do izolacije, smanjenog samopouzdanja i dodatnog psihološkog pritiska. Istraživanje takođe pokazuje da žene češće pate od ovog problema nego muškarci, što dodatno ukazuje na potrebu za većom podrškom i razumevanjem ovog rastućeg fenomena.
Na osnovu ovih saznanja, stručnjaci savetuju da se obezbede programi podrške i edukacije za mlade vozače kako bi se smanjila anksioznost i podigla svest o važnosti mentalnog zdravlja. Pružanje alata za suočavanje sa stresom i stvaranje sigurnog okruženja za vožnju može značajno uticati na poboljšanje iskustva mladih vozača.
Potrebno je raditi na osnaživanju mladih vozača kako bi se povećalo njihovo samopouzdanje i smanjila anksioznost. Takođe, važno je uključiti roditelje i instruktore vožnje u ovaj proces, kako bi zajedno radili na razvoju veština i strategija koje će mladim vozačima pomoći da se bolje nose sa stresom koji vožnja može doneti.
U zaključku, strah od vožnje je ozbiljan problem koji zahteva pažnju i razumevanje. Sa sve većim brojem mladih vozača koji se suočavaju sa ovim izazovima, važno je raditi na rešenjima koja će im omogućiti sigurniju i prijatniju vožnju, te time doprineti njihovom mentalnom zdravlju i opštem blagostanju.
