Cene dizela su na londonskom tržištu prešle granicu od 200 dolara po barelu, dostigavši najviši nivo od 2022. godine, što je rezultat strahovanja da bi sukobi između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana mogli da se otegnu. Referentne cene dizela u terminskim ugovorima su u popodnevnim satima dostigle 1.527 dolara po toni, što predstavlja skoro 12 odsto povećanja u odnosu na prethodno zatvaranje trgovanja, a to je ekvivalent nešto više od 206 dolara po barelu.
Porast cena dizela izazvan je prekidom tranzita kroz Ormuski moreuz, koji je zaustavio isporuke miliona barela rafinisanih proizvoda na globalnom tržištu. Ovaj moreuz je ključna tačka za međunarodnu trgovinu energentima, i njegova blokada direktno utiče na snabdevanje i cene goriva širom sveta.
Od kada je rat između Amerike i Izraela sa Iranom počeo krajem februara, cene dizela na svetskim tržištima su rasle brže od cena sirove nafte. Ovo ukazuje na pojačanu potražnju za dizelom, koji se koristi ne samo u transportu robe, već i u industrijskim procesima. Predsednik Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nedostatkom dizela i avio-goriva već u maju.
„Vidimo nedostatak u Aziji, ali će ga uskoro, mislim u aprilu ili maju, osetiti i Evropa“, izjavio je Birol, naglašavajući hitnost situacije. U međuvremenu, cene u Aziji su takođe na kratko prešle 200 dolara po barelu, prema podacima koje je prikupio Blumberg. Evropa planira da od kraja marta plasira na tržište 73 miliona barela naftnih proizvoda, kao i oko 35 miliona barela sirove nafte, prema informacijama koje je objavila Međunarodna agencija za energiju.
Prema analizi kompanije Kpler, Ormuski moreuz predstavlja 10,3 odsto globalne pomorske trgovine dizelom, 19,4 odsto trgovine avio-gorivom, i 16 odsto trgovine benzinom i naftom morskim putem. Ova blokada dodatno otežava snabdevanje i stvara pritisak na cene, što čini situaciju još alarmantnijom.
Osim toga, napadi ukrajinskih dronova na ruske luke i rafinerije dodatno komplikuju situaciju na tržištu energenata. Rusija, koja je jedan od vodećih izvoznika dizela, suočava se sa ograničenjima u izvozu, jer do jula prodaju stranim kupcima mogu da vrše isključivo domaći proizvođači.
Birol je takođe naglasio da je od početka rata oštećeno oko 40 ključnih energetskih objekata na Bliskom istoku, a potrebno je vreme da se ti objekti ponovo stave u funkciju. „Preti nam veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji“, zaključio je Birol, ukazujući na ozbiljnost trenutne situacije na tržištu energenata.
Na globalnom nivou, analitičari očekuju da će se situacija dodatno pogoršavati ukoliko se sukobi nastave i ukoliko ne dođe do smanjenja tenzija u regionu. Ovo će imati direktan uticaj na ekonomije zemalja koje zavise od uvoza nafte i naftnih proizvoda, a posebno na zemlje Evropske unije koje se suočavaju s mogućim nedostatkom energenata.
U svetlu ovih dešavanja, mnoge zemlje preispituju svoje energetske strategije i traže alternativne izvore snabdevanja kako bi umanjile zavisnost od nestabilnih regija. Cene goriva će verovatno nastaviti da rastu u narednim mesecima, a potrošači će osetiti efekte ovih promena kroz povećane troškove transporta i proizvoda.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da vlade i međunarodne organizacije preduzmu korake kako bi stabilizovale tržište i osigurale nesmetano snabdevanje energentima za sve korisnike.
