Evropski berzanski indeksi su danas većinom u minusu, dok cene gasa brzo rastu, približavajući se trogodišnjem maksimumu. Cene nafte Brent su prešle 84 dolara po barelu, a tržište je pogođeno strahom da bi sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana mogao trajati duže nego što je prvobitno očekivano.
Sukob, koji je ušao u svoj šesti dan, izaziva zabrinutost u Vašingtonu, gde se ističe da bi vojne akcije trebalo da traju samo četiri do pet nedelja, bez opasnosti da prerastu u „beskonačni rat“, poput onih u Avganistanu ili Iraku. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi situacija mogla da se zakomplikuje ukoliko iranski režim pruži jači otpor, a postoji mogućnost i širenja sukoba na celo područje Bliskog Istoka.
Prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom od strane Rojtersa i Ipsosa, samo četvrtina anketiranih Amerikanaca podržava vojne napade na Iran. Analitičari ukazuju na to da je krajnji cilj operacije nejasan – da li će to biti uništavanje iranskog nuklearnog i raketnog programa ili eventualna promena režima. Stručnjaci dodaju da bi pokušaj svrgavanja vlasti u Iranu mogao zahtevati kopnenu intervenciju, što bi dodatno produžilo sukob.
U međuvremenu, Katar je obustavio kompletnu proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) nakon što su iranski dronovi napali ključna postrojenja u Ras Lafanu i Mesaidu. Ova odluka je dovela do uklanjanja oko 20% svetske ponude LNG sa tržišta. Iran takođe blokira transport energenata kroz ključnu rutu preko Ormuskog moreuza, što dodatno povećava zabrinutost oko snabdevanja energentima.
Nivo popunjenosti evropskih skladišta gasa trenutno iznosi 31%, što je značajno manje u odnosu na 40% u isto vreme prošle godine. Indeksi evropskih berzi danas beleže opadanje, pri čemu je frankfurtski DAX pao za 0,71% na 24.046,78 poena, francuski CAC 40 za 0,69% na 8.111,21 poen, a britanski FTSE 100 za 0,33% na 10.531,02 poena. Moskva je imala drugačiji trend, gde je indeks MOEX porastao za 0,22% na 2.816,05 poena.
U SAD-u, berzanski indeksi su zabeležili rast, pri čemu je Dow Jones porastao za 0,49% na 48.739,41 poen, S&P 500 za 0,78% na 6.869,50 poena, a Nasdaq za 1,29% na 22.807,48 poena. Ove razlike u trendovima između evropskih i američkih berzi reflektuju različite reakcije na geopolitičke napetosti.
Evropski fjučersi gasa za april su na otvaranju berze TTF prodavani po ceni od 54,775 evra za megavat-sat. Cena sirove nafte je porasla na 77,504 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 84,014 dolara. Cene zlata su takođe porasle, dostigavši 5.145,36 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica dostigla cenu od 5,7269 dolara za bušel.
Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,15864 dolara, što je za 0,42% manje nego na početku trgovine. Ove promene na tržištu oslikavaju složene okolnosti koje proizlaze iz trenutne geopolitičke krize i njegovog uticaja na globalnu ekonomiju.
S obzirom na sve veće tenzije i neizvesnost u vezi sa budućim razvojem situacije u regionu, analitičari će i dalje pažljivo pratiti kretanja na tržištu energenata i berzama, kako bi procenili moguće posledice na globalnu ekonomiju.
