Cena gasa u Evropi je u sredu zabeležila značajan porast, dostigavši nivo od 1.713 dolara za hiljadu kubnih metara, što je prvi put od decembra 2021. godine da cena gasa prelazi ovu granicu. Ovaj skok od 22,5 odsto u odnosu na prethodni dan, kada je trgovanje završeno na 1.418 dolara, izazvan je kombinacijom faktora, uključujući geopolitičke tenzije i promene u klimatskim uslovima.
U pozadini ovog rasta cena gasa leži teška politička situacija u Ukrajini. Nakon što je predsednik Rusije, Vladimir Putin, 24. februara 2022. godine objavio početak specijalne vojne operacije u Ukrajini, mnoge zapadne zemlje, uključujući SAD, EU i Veliku Britaniju, uvele su sankcije Rusiji. Ove sankcije su se odrazile na tržište energije, a posebno na cenu gasa, koji je ključna sirovina za mnoge evropske zemlje.
Osim političkih faktora, na rast cene gasa utiču i klimatski uslovi. U Evropi se beleži blagi pad temperature, što povećava potražnju za grejanjem. U isto vreme, došlo je do naglog smanjenja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, posebno vetrogeneracije, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Ova situacija dodatno pritisne tržište i povećava zavisnost od fosilnih goriva, uključujući prirodni gas.
Rast cena gasa prati i povećanje cena nafte, koja se trenutno nalazi na najvišim nivoima od juna 2014. godine. Ovaj trend ukazuje na globalne pritiske na tržištu energenata, koji su se dodatno pogoršali usled ratnih sukoba i sankcija. Očekuje se da će ovi faktori nastaviti da utiču na tržišne cene i potražnju, što može dovesti do daljih poskupljenja energenata u budućnosti.
U kontekstu ovih dešavanja, Srbija se ističe kao jedina neutralna zemlja koja održava avio veze sa Moskvom, dok ostale evropske zemlje prekinule su sve direktne letove prema Rusiji. Ova situacija dodatno naglašava jedinstvenost pozicije Srbije u trenutnim geopolitičkim okolnostima. Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, suočava sa izazovima koji dolaze sa rasta cena energenata, ali zadržava određeni nivo saradnje sa Rusijom, što može imati dugoročne posledice na ekonomiju i politiku zemlje.
Pored toga, vlada Srbije je nedavno objavila inicijativu koja omogućava porodicama da dobiju do 20.000 evra za kupovinu stana na osnovu rođenja deteta. Ova mera je deo šire strategije države da podstakne natalitet i olakša stambeno zbrinjavanje mladih porodica. Uslovi za dobijanje ove pomoći su objavljeni, a očekuje se da će ova inicijativa privući pažnju mnogih mladih bračnih parova u zemlji.
U svetlu trenutnih globalnih dešavanja, a posebno u vezi sa energentima i ekonomskim politikama, Srbija će morati da pronađe ravnotežu između očuvanja svojih neutralnih odnosa i prilagođavanja sve kompleksnijoj situaciji na tržištu. Sa rastućim cenama gasa i energenata, kao i promenljivim političkim okruženjem, izazovi za ekonomiju i društvo u celini biće značajni.
U zaključku, trenutni rast cena gasa i nafte, kao i geopolitički faktori, postavljaju pred Srbiju i druge države u regionu nove izazove. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se tržište energenata kretati i kakve će to posledice imati na domaću ekonomiju i životni standard građana.
