Crveno zlato iz Srbije, malina, ove sezone izgleda da će opravdati svoj naziv. Loši vremenski uslovi doveli su do smanjenog roda, što će verovatno uticati na povećanje otkupne cene u odnosu na prethodnu godinu. S obzirom na to da nema prevelikih zaliha, glavno pitanje nije više kolika će biti cena, već koliko će malina uopšte biti dostupno na tržištu. Novi ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, Dragan Glamočić, posetio je opštinu Kosjerić i razgovarao sa poljoprivrednicima o trenutnoj situaciji.
Glamočić je istakao da, iako malinari očekuju da država reguliše cenu, ponuda i potražnja na tržištu su ti koji zapravo određuju cenu. U godinama kada je rod manji, cena obično raste. Na primer, u nekim delovima, poput Kosjerića, gde nije bilo mraza, očekuje se da će proizvođači biti zadovoljniji. On se nada da će prognoze za ovu sezonu biti povoljnije nego prošle godine, ali je naglasio potrebu za oprezom dok se tržište ne stabilizuje.
Ministar je takođe ukazao na to da će manja ponuda pozitivno uticati na cenu, ali to ne znači da će svi malinari biti u plusu. Oni koji su imali slabiji rod suočiće se s problemima. Malina je, naime, berzanska roba i nije ograničena samo na srpsko tržište; ona se proizvodi širom sveta, što treba imati na umu.
Glamočić je apelovao na neophodnost modernizacije u proizvodnji malina i prilagođavanja klimatskim izazovima. Preporučio je malinara da menjaju sortiment, povećavaju prinose, ulažu u nove tehnologije, poput protivgradnih mreža i osiguranja. „Ne može se više oslanjati samo na sreću. Ko ne prati promene, teško će opstati,“ naglasio je ministar.
On je zaključio da budućnost proizvodnje leži u znanju, investicijama i strateškom pristupu, a ne u pasivnom čekanju na pomoć države ili bolje vreme. Ovaj pristup bi mogao značajno doprineti stabilnosti i održivosti sektora.
Osim toga, u razgovoru sa poljoprivrednicima, ministar se osvrnuo i na izazove sa kojima se suočavaju, ističući važnost zajedničkog delovanja kako bi se prevazišle prepreke u proizvodnji. S obzirom na to da je malina jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, očigledno je da je neophodno unaprediti proizvodne kapacitete i osigurati konkurentnost na globalnom tržištu.
U svetlu ovih izjava, malinari su pozvani da preispitaju svoje strategije i pripreme se za izazove koji dolaze, jer su pred njima godine neizvestnosti ali i mogućnosti za rast i razvoj. Uloga države u ovom procesu može biti ključna, ali konačni uspeh zavisi od samih proizvođača.
