Vrednost svetskih cena hrane je u avgustu pala na najniži nivo u poslednja tri meseca, dok su cene mesa dostigle rekordne visine, obavestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Prema najnovijim podacima, indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za septembar iznosi 128,8 poena, što predstavlja blagi pad u odnosu na revidiranih 129,7 poena u avgustu. Ovaj pad cena žitarica, mlečnih proizvoda, šećera i biljnih ulja nadmašio je rast cena mesa.
Indeks cena žitarica smanjen je za 0,6 odsto i iznosi 105 poena, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Cene pšenice su pale treći mesec zaredom, što se može pripisati slaboj potražnji i velikim prinosima u Rusiji, Evropi i Severnoj Americi. Kukuruz je takođe pojeftinio, zahvaljujući obilnim zalihama iz Brazila i Sjedinjenih Američkih Država, dok je privremeno ukidanje poreza na izvoz u Argentini dodatno oborilo cene.
Indeks mleka i mlečnih proizvoda pao je treći mesec zaredom, za 2,6 odsto, na 148,3 poena. Maslac je pojeftinio za sedam procenata zbog sezonski većih zaliha, dok su mleko u prahu i sir takođe zabeležili pad cena. Pored toga, vrednost indeksa cena šećera smanjila se za 4,1 odsto na 99,4 poena, što predstavlja najniži nivo od marta 2021. godine. Ovaj pad je rezultat snažne proizvodnje u Brazilu, kao i povoljnih uslova u Indiji i Tajlandu koji obećavaju bogatu žetvu. Cene biljnih ulja smanjene su za 0,7 odsto na 167,9 poena, što je rezultat nižih cena palminog i sojinog ulja, dok su cene suncokretovog ulja i uljane repice zabeležile rast.
S druge strane, meso je dostiglo novi rekord, sa indeksom koji je porastao za 0,7 odsto na mesečnom nivou, dostigavši 128 poena. Potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji dovela je do rasta globalnih cena junetine na istorijski maksimum. Cene ovčetine su takođe porasle, dok su cene svinjetine i živinskog mesa ostale uglavnom stabilne. Ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za septembar porasla je za 3,4 odsto međugodišnje, ali je istovremeno 20 odsto manja u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine.
FAO naglašava da su trenutni trendovi u cenama hrane rezultat složenih globalnih ekonomskih faktora, uključujući promene u potražnji i ponudi, kao i klimatske uslove koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Stručnjaci ističu da bi ovi trendovi mogli imati dugoročne posledice po globalnu sigurnost hrane, posebno u zemljama koje zavise od uvoza osnovnih prehrambenih proizvoda.
Očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti analiza kretanja cena, s posebnim naglaskom na to kako globalni događaji, uključujući ekonomske krize i promene u trgovinskim politikama, mogu uticati na stabilnost cena hrane. FAO će nastaviti da prati situaciju i pruža ažurirane izveštaje kako bi pomogla zemljama da se prilagode izazovima na tržištu hrane.
U svetlu ovih informacija, potrošači i proizvođači u zemljama širom sveta treba da budu svesni promena na tržištu i da planiraju unapred kako bi se suočili sa mogućim poskupljenjima ili nestašicama određenih prehrambenih proizvoda. Pratiti trendove u cijenama može biti ključno za donošenje informisanih odluka u vezi s potrošnjom i investicijama u poljoprivredu.
