Evropska unija se suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju gorivom, koja je izazvana poremećajima na globalnom tržištu usled sukoba na Bliskom istoku. Cene dizela su naglo porasle, što je dovelo do protesta, nestašica i upozorenja na moguće šire ekonomske posledice.
Kriza je počela usled poremećaja u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih ruta za transport energenata. Tokom eskalacije sukoba, cena nafte je prešla 120 dolara po barelu, ali je nakon postizanja primirja između SAD i Irana početkom aprila pala ispod 100 dolara. Ipak, cena je i dalje značajno viša nego pre sukoba, kada je iznosila oko 70 dolara. Nestabilnost tržišta dodatno pogoršava neizvesnost oko trajanja primirja i problema u transportu.
Trenutno najveći pritisak u Evropi dolazi od rasta cena dizela i kerozina. Cene dizela i avionskog goriva su porasle sa manje od 100 dolara na više od 200 dolara po barelu. U nekim zemljama EU, cena dizela je već viša od cene benzina, što dodatno opterećuje potrošače i privredu.
Evropa se suočava sa dugoročnim problemom disbalansa između proizvodnje i potrošnje goriva. Rafinerije proizvode više benzina nego što je potrebno, dok je dizel u deficitu. Zbog toga EU mora da uvozi značajne količine dizela i avionskog goriva, što je čini posebno ranjivom u kriznim situacijama.
Na pumpama u više zemalja, cene dizela su premašile dva evra po litru, što predstavlja ozbiljan udar na potrošače i privredu. Kako bi ublažile rast cena, vlade Italije, Portugala, Španije, Poljske i drugih država već su uvele porezne olakšice i druge mere.
Najviše su pogođeni sektori koji zavise od dizela, pre svega poljoprivreda i transport. U Irskoj su izbili masovni protesti farmera i vozača kamiona, koji su blokirali puteve i poremetili lance snabdevanja. Na pojedinim benzinskim pumpama formirani su redovi, a beleženi su i slučajevi nestašica zbog panične kupovine. Irska vlada je bila primorana da angažuje vojsku kako bi uklonila blokade.
Ova kriza mogla bi ozbiljno da ugrozi avio saobraćaj. Prema upozorenjima iz industrije, evropski aerodromi bi mogli da se suoče sa nestašicom avionskog goriva u roku od tri nedelje ako se problemi u transportu nastave. Najveća evropska avio-kompanija Ryanair već smanjuje broj letova ka popularnim destinacijama, a njen direktor Michael O’Leary upozorava da letnji red letenja možda neće moći da se realizuje u punom kapacitetu.
Stručnjaci upozoravaju da bi ova kriza mogla imati dalekosežne posledice po ekonomiju, transport i svakodnevni život građana u Evropi. Ako se poremećaji u snabdevanju nastave, Evropa bi mogla da se suoči sa još većim rastom cena i dubljim energetskim problemima.
Krizna situacija na tržištu goriva može potencijalno dovesti do šireg ekonomskog kolapsa, a vlade zemalja članica EU će morati da preduzmu brze i efikasne mere kako bi zaštitile svoje ekonomije i građane od negativnih posledica. Kako se situacija odvija, svi očigledno postavljaju pitanje kako će se kriza razvijati i koje će mere biti preduzete da se ublaže njeni efekti.
U svetlu ovih događaja, evropske vlade moraju da rade na dugoročnim rešenjima koja će obezbediti stabilnost snabdevanja energentima i smanjiti zavisnost od uvoza. Ova kriza može biti prilika za promišljanje o održivijim izvorima energije i većem ulaganju u obnovljive izvore. U svakom slučaju, izazovi su veliki, a rešenja će zahtevati saradnju i zajednički pristup svih članica EU.
