Prošle nedelje, cene nafte su naglo porasle za 7 posto, dostigavši najviši nivo od marta 2020. godine, a danas su nastavile sa daljim snažnim usponom. Ovaj rast cena nafte dolazi u trenutku kada evropske berze beleže značajan pad, nakon što su se pojavile vesti da Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici razmatraju zabranu uvoza ruske nafte. Ove vesti su dodatno podigle cene nafte na najviši nivo u poslednjih 13 godina, što stvara ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg izbijanja globalne stagflacije – perioda visoke inflacije, porasta nezaposlenosti i niskih stopa rasta.
U ovom kontekstu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, upozorava na ozbiljne posledice koje bi mogle uslediti. On navodi da bi, ako se donese odluka o zabrani uvoza ruske nafte, cena nafte mogla porasti tri puta. Ova prognoza dodatno zabrinjava, jer bi takav skok cena nafte imao dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.
Pored nafte, cene gasa su takođe dostigle istorijski maksimum, dodatno pogoršavajući situaciju na tržištu. Ove promene u cenama energenata izazivaju zabrinutost među potrošačima i privrednicima, jer se očekuje da će skok cena delovati kao dodatni porez na domaćinstva. Analitičari ističu da bi to moglo rezultirati smanjenjem potrošnje, što bi dalje naškodilo privrednom rastu.
Panevropski Stoxx 600 indeks je danas pao oštrih 3,6 posto, dok je najviše potonuo bankarski sektor, koji je izgubio u proseku 7,6 posto. S druge strane, sektor osnovnih resursa (nafte i gasa) beleži rast od 2,6 posto. U Londonu, FTSE indeks je pao za 2,52 posto, dok je frankfurtski DAX pao za 4,98 posto. Pariski CAC se smanjio za 4,44 posto, a italijanski FTSE MIB za 5,57 posto. U međuvremenu, frankfurtski DAX je potonuo za više od 20 posto od svog rekordnog nivoa, što dodatno ukazuje na nestabilnost tržišta.
Na londonskom tržištu, cena barela nafte jutros je porasla više od 8,5 posto, dostižući 128,30 dolara, dok je u jednom trenutku dostigla i 130 dolara. Na američkom tržištu, cena barela porasla je za 7,7 posto, na 124,60 dolara. Ove cene su rezultat straha od smanjenja ponude, posebno ako Zapad odluči da stopira većinu uvoza energije iz Rusije. Prema ekonomistima, gubitak ruskih 5 miliona barela nafte dnevno mogao bi izazvati skok cena do 200 dolara po barelu.
Ove promene na tržištu energenata imaju potencijal da izazovu ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Stagflacija, koja bi mogla uslediti, bi značila da bi privredni rast bio usporen, uz visoke stope nezaposlenosti i inflaciju. Takvi uslovi bi dodatno otežali situaciju potrošačima, koji se već bore s rastućim troškovima života.
U svetlu ovih događaja, analitičari i ekonomisti pozivaju na praćenje situacije na tržištu energenata i njenog uticaja na globalnu ekonomiju. Mnogi se plaše da bi ove promene mogle dovesti do recesije, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere za stabilizaciju tržišta. U međuvremenu, potrošači se suočavaju s neizvesnošću, dok se tržišta bore sa rastućim cenama energenata, koje prete da dovedu do ozbiljnih ekonomskih problema na globalnom nivou.
