Stefanos Cicipas, mladi grčki teniser, nedavno je u jednom intervjuu izneo svoja kontroverzna razmišljanja o svom mestu u svetu tenisa i o nekim legendama koje su obeležile sport u prošlosti. Njegova izjava da se smatra boljim igračem od Endija Marija i Huana Martina del Potra izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da su obojica osvojili značajne gren slem titule tokom svojih karijera, dok Cicipas još uvek čeka na svoj prvi trofej na tom prestižnom nivou.
Cicipas ne pouzeva samo Marija i Del Potra kao svoje rivale, već je u istom dahu spomenuo i Janika Sinera, mladog talenta koji se takođe bori za vrh svetskog tenisa. Kada su ga upitali ko smatra najboljim među aktuelnim teniserima, njegov izbor je prolazio kroz različite promene — od Novaka Đokovića, preko Rafaela Nadala, na kraju se stiglo do Rodžera Federera. Ovo može delovati pomalo zbunjujuće, s obzirom na to da se radi o teniserima koji su obeležili doba profesionalnog tenisa i postavili izuzetno visoke standarde svojim dostignućem.
Zanimljivo je primetiti da, iako Cicipasove ambicije i samopouzdanje svakako govore o njegovom karakteru, njegov dosadašnji učinak protiv „velike trojke“ — Đokovića, Nadala i Federera — ukazuje na to da je realnost malo drugačija. Naime, do sada je Cicipas izgubio više mečeva nego što je pobedio protiv ovih tenisera, što može delovati kontradiktorno njegovim izjavama. Ova samohvala može stvoriti utisak o nedovoljnom uvažavanju uspeha drugih u svetu sporta, posebno onih koji su ostvarili značajne karijere.
Cicipas je trenutno pod vođstvom Gorana Ivaniševića, bivšeg svetskog broja jedan i jednog od najuspešnijih igrača u istoriji tenisa. Ivanišević je poznat po svom talentu i sposobnosti da inspiriše druge, te se očekuje da će Cicipasu pomoći u pronalaženju puta ka ostvarenju njegovih ambicija i povratku na vrh. Njihova saradnja može biti ključna za Cicipasov dalji napredak i eventualno osvajanje gren slem titule.
Pitanje o trenutnom stanju Cicipasove karijere često se postavlja, naročito kada se uporede sa dostignućem nekih od njegovih prethodnika i savremenika. Kada se razgovara o njegovim šansama, mnogi se pitaju da li će uspeti u svom naumu da postane najbolji, kako on to vidi, ili će sudbina igrati ključnu ulogu. U svakom slučaju, Cicipas se suočava sa izazovima, ali i sa prilikom da dokaže svoje sposobnosti kao vrhunski teniser.
Dok se Cicipas bori da nađe svoje mesto u sportskom svetu koji je prepun talenta i konkurencije, njegove reči o sopstvenoj superiornosti mogu poslužiti i kao motivacija, ali i kao podsticaj da se posveti napornim treninzima. Na kraju, uspeh u tenisu zahteva ne samo talent, već i izuzetnu posvećenost, rad i spremnost na učenje iz poraza.
Cicipasova priča se nastavlja, a kako vreme prolazi, biće zanimljivo pratiti njegov put i videti da li će njegov ambiciozan stav doneti plodove na terenu.
