Stefanos Cicipas nedavno je u intervjuu izneo stav da se smatra boljim teniserom od Endija Marija i Huana Martina del Potra, uprkos tome što nikada nije osvojio gren slem turnir. Ove izjave su izazvale kontroverzu i osudu, posebno kada se uzme u obzir da su obojica pomenutih igrača višestruki šampioni i imaju bogate karijere koje im donose veliki ugled u svetu tenisa. Cicipasova samouverenost je možda rezultat njegovih ambicija i mladalačkog entuzijazma, ali tačke poređenja koje postavlja sa uspešnijim igračima često deluju kao manjak skromnosti.
On je tokom godina menjao svoje stavove o tome ko je „najbolji teniser ikada“. U jednom trenutku, Cicipas je favorizovao Novaka Đokovića, zatim Rafaela Nadala, a kasnije je priznao da mu je idol Rodžer Federer. Ova fluktuacija u njegovim preferencijama može se protumačiti kao neodlučnost ili nedostatak jasnog identiteta u pogledu njegovih ličnih teniskih ciljeva. Tokom tih previranja, postavlja se pitanje kako će njegovi rezultati protiv „velike trojke“ uticati na njegovu percepciju o sebi.
Cicipas je najčešće gubio od Đokovića, što dodatno ukazuje na izazove sa kojima se suočava kada igra protiv tenisera koji su mnogostruko postigli više od njega. Ove neuspešne borbe ponekad mogu izazvati osećanje frustracije, ali i dodatnu motivaciju da se od strane Cicipasa potraži savjet ili pomoć trenera. On očigledno ima ambicije da postane šampion, ali put prema vrhu je često ispunjen preprekama koje zahtevaju ne samo tehničku veštinu, već i mentalnu čvrstinu.
Zanimljivo je primetiti kako se Cicipas, kao mladi igrač, suočava sa pritiscima koje donosi srećna teniska zajednica, ali i opterećenja koja dolaze sa poređenjima sa legendarnim igračima. U svetu sporta, posebno u tenisu, visoko postavljene norme uspeha često vode do uporedne analize. Iako je takvo ponekad racionalno, emocionalna strana sporta može Cicipasu donositi dodatne teškoće. Treba imati na umu da su neki od njegovih idola, uključujući Federera, izgradili svoje ime kroz više od jednog dela karijere.
Njegovi rezultati u mečevima protiv igrača iz „velike trojke“ u velikoj meri pokazuju da je Cicipas još uvek na putu da pronađe svoju pravu formu i identitet u tom kontaktu. On može biti jedan od najperspektivnijih igrača svoje generacije, ali osvajanje gren slem turnira i uspeh na velikim događajima će zahtevati više od samopouzdanja i ambicije. Potrebna mu je čvrsta osnova, kako bi mogao da izdrži pritisak velike konkurencije.
Stoga, dok Cicipas ističe svoj talenat, važno je da se ne opterećuje previše poređenjima sa igračima koji su već ostavili značajan trag u istoriji tenisa. Njegovo vreme dolazi, a sa pravim pristupom i fokusom, mogao bi postati deo teniskog nasleđa kakvo je doživelo mnogo njegovih uzora. Cicipasova budućnost i neprestana potraga za uspehom su ono što će ga voditi napred, jer kroz svaku pobedu i poraz gradi ne samo svoju karijeru, već i svoj karakter.
